Правилно ношење школске торбе – важан корак у очувању здравља деце

Школски узраст представља период интензивног раста и развоја, током кога се формирају бројне навике важне за здравље у каснијем животу. У овом периоду деца су свакодневно изложена различитим оптерећењима, међу којима посебну пажњу заслужују тежина школске торбе, начин њеног ношења, дуготрајно седење, неправилан положај тела и недовољна физичка активност.

Претежак или неправилно постављен ранац може да доведе до замора мишића, нелагодности и болова у врату, раменима и леђима. Покушавајући да одржи равнотежу, дете се може нагињати унапред, уназад или у страну, што додатно оптерећује мишићно-коштани систем и нарушава правилно држање тела.

Међутим, тешка школска торба није доказани непосредни узрок сколиозе и других трајних деформитета кичме. Њихов настанак је сложен и повезан са бројним факторима. Ипак, превелика тежина и неправилно ношење ранца могу изазвати бол, мишићни замор, промене положаја тела и додатне тегобе код деце која већ имају проблеме са кичмом.

Очување здравља кичме школске деце заједничка је одговорност родитеља, наставника, школе, здравствених радника и саме деце. Добро одабран и правилно постављен ранац, мање непотребног терета, свакодневно кретање и благовремено препознавање тегоба једноставне су мере које могу значајно допринети здравијем и безбеднијем одрастању.

Најчешћи поремећаји држања и деформитети мишићно-коштаног система код школске деце у Београду

На основу података систематских прегледа деце школског узраста обављених током школске 2023/2024. године у примарној здравственој заштити најчешћа утврђена патолошка стања су: деформитети стопала, лоше телесно држање, деформитети кичменог стуба и деформитети грудног коша. Деформитети стопала утврђени су код 22,4% прегледане деце, док је лоше телесно држање било присутно код 10,3% прегледане деце, при чему је оно израженије код деце средњошколског узраста. Од деформитета кичме најчешћа је кифоза (кривљење грудног дела кичме уназад) са заступљеношћу од 7%, док је сколиоза (бочно кривљење кичменог стуба) присутна код 5,2%, а лордоза (претерано кривљење кичме унапред или губитак  физиолошке закривљености) код 0,4% прегледане деце. Деформитети грудног коша утврђени су код око 1,8% прегледане деце.

КОЛИКО БИ ШКОЛСКА ТОРБА ТРЕБАЛО ДА БУДЕ ТЕШКА?

Торба са свим књигама, прибором, опремом, храном и водом треба да буде што лакша. Препорука медицинских стручњака, пре свега ортопеда и физијатара, је да тежина школске торбе са школским прибором и пратећом опремом треба да износи 5-10%, до максимално 15% телесне тежине детета, изнад чега она штетно делује на коштано-мишићни систем и његов развој. Пожељно је тежити доњој граници и, кад год је могуће, задржати тежину торбе од око 10% телесне тежине детета. Ипак, не постоји једна граница која одговара сваком детету, па треба узети у обзир узраст, телесну грађу, снагу, здравствено стање, дужину пута до школе и начин кретања.

Препоручена тежина школске торбе у односу на телесну масу детета:

Телесна маса детета	Пожељна тежина торбе – око 10%	Горња граница – 15%
20 kg	2 kg	3 kg
25 kg	2,5 kg	3,75 kg
30 kg	3 kg	4,5 kg
40 kg	4 kg	6 kg
50 kg	5 kg	7,5 kg

На пример, дете телесне масе 25 kg требало би да носи торбу тешку око 2,5 kg, а свакако не тежу од 3,75 kg. Уколико се дете мучи да подигне ранац, нагиње напред док хода или се брзо замара, терет треба смањити без обзира на измерени проценат.

Осим тежине школске торбе, пажњу треба посветити и  њеном облику и величини

КАКО ПРАВИЛНО ОДАБРАТИ ШКОЛСКУ ТОРБУ?

При избору школске торбе /ранца треба водити рачуна о следећем:

·           Ранац треба да одговара висини и телесној грађи детета. Већи ранац није нужно

       бољи, јер подстиче ношење више непотребних ствари.

·           Празан ранац треба да буде што лакши, али довољно чврст да задржи облик.

·           Горња ивица не би требало да буде изнад рамена, а доња би требало да се налази  у висини струка или неколико центиметара изнад њега.

·           Ранац не треба да буде шири од трупа детета.

·           Треба да има две широке, подесиве и адекватно постављене нараменице како би се тежина подједнако распоредила на оба рамена.

·           Пожељна су ојачана леђа која штите дете од притиска тврдих и оштрих предмета.

·           Грудни и појасни каиш помажу да ранац остане уз тело и да се терет равномерније распореди.

·           Више преграда олакшава правилан распоред садржаја и спречава његово померање.

·           Рефлектујући елементи доприносе бољој уочљивости детета у саобраћају, нарочито при смањеној видљивости.

КАКО ПРАВИЛНО СПАКОВАТИ РАНАЦ?

Тежина ранца не зависи само од књига. Перница, свеске тврдог повеза, флашица воде, ужина, спортска опрема, електронски уређаји и предмети који су остали од претходних дана могу знатно повећати оптерећење.

Зато је важно:

·           носити само књиге, свеске и прибор који су потребни само за тај дан;

·           најтеже предмете поставити у преграду најближу леђима;

·           садржај распоредити равномерно, како се не би померао током хода;

·           користити свеске меких корица и лакши школски прибор, када је то могуће;

·           флашицу воде и друге предмете распоредити тако да не оптерећују само једну страну;

·           најмање једном недељно прегледати и уклонити непотребне ствари из торбе;

·           спаковати торбу према распореду часова за наредни дан.

КАКО ПРАВИЛНО НОСИТИ И ПОДИЗАТИ ШКОЛСКУ ТОРБУ / РАНАЦ?

Ранац се увек носи на оба рамена. Ношење преко једног рамена доводи до неравномерног оптерећења и нагињања тела у страну.

Нараменице треба подесити тако да:

·           ранац прилеже уз леђа и не клати се током хода;

·           терет буде постављен високо и близу средишње линије тела;

·           нараменице не стежу и не остављају трагове на раменима;

·           дете може усправно и несметано да хода.

При подизању торбе/ранца са пода дете треба да савије колена, приђе торби и подигне је снагом ногу, без наглог савијања и увртања у струку. Ранац не треба носити током вожње у аутомобилу или другом возилу јер може ометати правилно постављање сигурносног појаса.

Да ли су торбе са точкићима добро решење?

Торбе са точкићима могу смањити оптерећење леђа када дете мора да преноси тежак садржај на равној и проходној површини. Међутим, нису увек практичне: повлачење само једном руком може неравномерно оптеретити раме и труп, док точкови и продужена ручка повећавају тежину саме торбе. Оне могу носити и већи ризик од саплитања у гужви, на неравном терену и степеницама.

Уместо да се торбе са точкићима безусловно препоручују или искључују избор треба прилагодити условима у школи, путу који дете прелази и његовим индивидуалним потребама.

КАКО ПРЕПОЗНАТИ ДА ЈЕ РАНАЦ ПРЕТЕЖАК?

Ранац је вероватно претежак или неправилно подешен ако дете:

·           не може самостално и лако да га подигне и стави на рамена;

·           при ходу се нагиње  ка напред,  ка назад или у страну;

·           брзо се замара или задише након кратког хода;

·           осећа бол или укоченост у врату, раменима или леђима;

·           има трњење, слабост или губитак осећаја у рукама;

·           има црвенило или трагове на раменима;

·           мења начин хода или избегава ношење торбе;

·           жали се да је торба тешка или неудобна.

Бол који траје, понавља се, буди дете ноћу, праћен је слабошћу, трњењем, променом хода или видљивом асиметријом рамена и леђа захтева преглед изабраног педијатра, који ће проценити да ли је потребно даље испитивање.

ПРЕПОРУКЕ РОДИТЕЉИМА

·           Укључите дете у избор ранца, али предност дајте правилној величини, малој тежини и функционалности.

·           Измерите тежину детета и напуњеног ранца на кућној ваги.

·           Научите дете да користи обе нараменице и, уколико постоје, грудни и појасни каиш.

·           Проверите да ли је ранац правилно подешен и да ли дете може усправно да хода.

·           Помозите млађој деци да торбу спакују према распореду часова.

·           Једном недељно заједно прегледајте торбу  и „прочистите” њен садржај.

·           Не занемарујте дететове жалбе на тежину торбе, умор, бол или трњење.

·           Подстичите правилно седење, редовне паузе током учења и свакодневну физичку активност.

·           Ако дете свакодневно носи велики број књига, разговарајте са учитељем или одељењским старешином.

ПРЕПОРУКЕ ШКОЛАМА И НАСТАВНИЦИМА

Проблем тешких школских торби не може се решавати само променом понашања детета. Неопходне су и организационе мере у школској средини:

·           обезбедити ормариће или други безбедан простор за остављање дела уџбеника и прибора, када услови то дозвољавају;

·           прецизно и благовремено обавештавати ученике шта треба да понесу наредног дана;

·           избегавати захтев да ученици истовремено носе више непотребних уџбеника и пратећих материјала;

·           препоручивати свеске меких корица и мањег формата када је то могуће;

·           координисати распоред часова и потребног материјала како би се смањило дневно оптерећење;

·           омогућити да део наставног материјала остане у учионици;

·           промишљено користити електронске садржаје, уз вођење рачуна о времену пред екраном, правилном положају тела и прекидима дуготрајног седења;

·           организовати едукацију ученика и родитеља о правилном паковању, подизању и ношењу ранца и адекватној физичкој активности;

·           посебну пажњу посветити деци која пешаче дуже до школе и деци са већ постојећим здравственим тегобама.

 

Физичка активност – важан ослонац правилног развоја

Превенција мишићно-коштаних тегоба не завршава се избором доброг ранца. Редовна физичка активност јача мишиће леђа, стомака и раменог појаса, побољшава равнотежу, координацију и држање тела.

Децу треба подстицати на свакодневно кретање, активну игру, пешачење, вожњу бицикла, спорт и друге активности прилагођене њиховом узрасту, способностима и здравственом стању. Физичка активност не може да „поништи” последице свакодневног ношења претешке торбе, али представља важан део свеобухватне бриге о правилном расту и развоју.


ИМАЈТЕ НА УМУ...

Правилно ношење школске торбе и свакодневна физичка активност једноставне су, али важне навике које доприносе правилном расту и развоју детета.

Уз мало пажње и подршке, могуће је смањити ризик од здравствених тегоба и омогућити деци да одрастају здраво, активно и безбедно.