Утицај великих врућина на вожњу и безбедно путовање

Летњи период за већину људи представља време годишњих одмора, путовања и дужег боравка на отвореном. Ипак, високе спољашње температуре могу бити озбиљан изазов за људски организам и значајно утицати на безбедност у саобраћају. Док се возачи најчешће припремају за вожњу у условима кише, снега или поледице, ризици које доносе екстремне врућине често остају недовољно препознати и потцењени.

Високе температуре не утичу само на удобност током путовања, већ могу нарушити психофизичку способност неопходну за безбедно управљање возилом. Дехидратација, умор, смањена концентрација и успорене реакције повећавају вероватноћу грешака у саобраћају и ризик од настанка саобраћајних незгода. Такође, нагло и прекомерно загревање унутрашњости возила може довести до прегревања организма, опекотина при контакту са врелим површинама и других озбиљних последица, посебно код деце, старијих особа, хроничних болесника, али и кућних љубимаца.

С обзиром на то да се већина ових ризика може спречити, адекватна припрема путовања, прилагођавање вожње временским условима, редован унос течности, прављење пауза и одговорно понашање свих учесника у саобраћају представљају једноставне, али веома ефикасне мере за очување здравља и безбедности током летњих месеци.

Људски организам одржава телесну температуру у уском физиолошком опсегу. Када спољашња температура значајно порасте, активирају се природни механизми расхлађивања, пре свега ширење крвних судова коже и појачано знојење. Уколико је излагање високим температурама дуготрајно или интензивно, ови механизми постепено постају мање ефикасни, па организам улаже све већи напор да одржи нормалну телесну температуру.

Током великих врућина долази до:

• појачаног знојења и губитка течности;
• губитка електролита (натријума, калијума и других минерала);
• ширења крвних судова и пада крвног притиска;
• повећаног оптерећења срца и крвотока;
• бржег замарања организма.

Уколико се изгубљена течност не надокнади благовремено, развија се дехидратација, која се најчешће испољава осећајем жеђи, сувоћом уста, главобољом, умором, вртоглавицом, поспаношћу, раздражљивошћу и смањеном способношћу концентрације. У тежим случајевима могу се развити топлотна исцрпљеност и топлотни удар, стање које  захтева неодложно пружање здравствене помоћи.

Зашто су ове промене важне током вожње?

Безбедно управљање возилом захтева непрекидну пажњу, добру процену сви услова у саобраћају и правовремено реаговање. Чак и мањи пад  концентрације или успоравање реакција може повећати ризик од грешке и настанка саобраћајне незгоде.

Код особа изложених високим спољашњим температурама чешће се јављају:

• успорено реаговање у изненадним ситуацијама;
• смањена пажња и концентрација;
• отежано доношење одлука;
• осећај умора и исцрпљености;
• поспаност;
• смањена способност процене удаљености и брзине кретања других возила.

Поред тога, дехидратација може додатно нарушити когнитивне функције (способност размишљања и расуђивања), повећати осећај умора и смањити способност безбедног управљања возилом, што је нарочито значајно током дужих путовања. У исто време, топлотни стрес представља додатно оптерећење за кардиоваскуларни систем и бубреге, а код особа које болују од хроничних незаразних болести може довести до погоршања основног обољења.

Посебан опрез током вожње у условима високих температура потребан је код старијих особа, трудница, мале деце, особа оболелих од болести срца и крвних судова, особа са дијабетесом, особа које користе лекове који могу утицати на регулацију телесне температуре, изазвати поспаност или успорити реакције.

КАКО СЕ БЕЗБЕДНО ПРИПРЕМИТИ ЗА ПУТОВАЊЕ?

Добра припрема пре поласка на пут може значајно смањити ризик од здравствених тегоба и допринети безбеднијем путовању, нарочито током летњих месеци и периода високих спољашњих температура.

Пре поласка на пут препоручује се да:

• испланирате време путовања и, кад год је то могуће, избегавате вожњу у најтоплијем делу дана (између 10 и 17 часова);
• проверите техничку исправност возила, посебно расхладног система, клима-уређаја и притисак у гумама;
• обезбедите довољне количине воде за све путнике;
• понесете лагану храну и пре поласка поједете лакши оброк, избегавајући обилну, тешку и масну храну;
• носите лагану, удобну одећу светлних боја  од природних материјала и одговарајућу обућу;
• користите наочаре за сунце са одговарајућом УВ заштитом;
• припремите неопходне лекове уколико сте на редовној терапији, као и основни прибор за прву помоћ;
• унапред испланирате места за одмор и прављење редовних пауза током дужих путовања.

Уколико користите лекове који могу изазвати поспаност, успорити реакције или утицати на способност безбедног управљања возилом, пре дужег путовања посаветујте се са својим лекаром или фармацеутом.

САВЕТИ ЗА БЕЗБЕДНУ ВОЖЊУ ТОКОМ ВЕЛИКИХ ВРУЋИНА

·         Редовно уносите течност, чак и када не осећате жеђ.

·         Правите паузе најмање на свака два сата или чешће, уколико осетите умор или поспаност.

·         Проветравајте возило и одржавате пријатну температуру у кабини.

·         Избегавајте нагло расхлађивање унутрашњости возила подешавањем клима-уређаја на веома ниску температуру. Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне.

·         Пијте мање количине воде током целог путовања, уместо да течност уносите одједном.

·         Избегавајте алкохол и велике количине напитака са кофеином, јер могу допринети дехидратацији.

·         Уколико осетите вртоглавицу, малаксалост, јак умор или поспаност, безбедно се зауставите на првом погодном месту и одморите се пре наставка вожње.

Имајте у виду да клима-уређај повећава удобност током вожње, али не може у потпуности спречити штетне последице дехидратације и топлотног оптерећења организма. Због тога су редован унос течности, прављење пауза и прилагођавање вожње временским условима подједнако важни као и расхлађивање унутрашњости возила.

БЕЗБЕДАН УЛАЗАК У ВОЗИЛО ТОКОМ ВЕЛИКИХ ВРУЋИНА

Током летњих месеци температура у унутрашњости паркираног возила може веома брзо порасти и достићи вредности које представљају озбиљан ризик по здравље. Чак и када спољашња температура није екстремно висока, затворено возило се услед ефекта стаклене баште нагло загрева. Сунчеви зраци пролазе кроз стакла, загревају унутрашње површине, док се топлота задржава у кабини. Већ након неколико минута температура у возилу може бити знатно виша од спољашње, а након 30–60 минута достићи вредности опасне по здравље и живот.

Будите опрезни приликом уласка у возило које је било паркирано на сунцу!

Пре уласка у возило препоручује се да:

• отворите сва врата или прозоре на неколико минута како би се унутрашњост возила проветрила;
• отворите и пртљажник како бисте убрзали струјање ваздуха;

·         укључите клима-уређај тек након кратког проветравања;

·         проверите температуру оних површина које долазе у директан контакт са кожом;

·         по потреби заштитите руке од врелих металних делова возила;

·         пре почетка вожње обезбедите да температура у кабини буде пријатна и безбедна за све путнике.

Ризик од опекотина

Поједине површине у возилу могу се загрејати до температура које изазивају бол, а код осетљивијих особа и опекотине.

Посебну пажњу треба обратити на металне копче сигурносних појасева, металне делове врата, волан, ручицу мењача, командне прекидаче, кожна или тамна седишта, као и дечја ауто-седишта и њихове копче.

Код мале деце, старијих особа и особа са осетљивом кожом ризик од настанка опекотина је већи, јер је њихова кожа тања и осетљивија. Пре него што дете сместите у ауто-седиште, обавезно проверите температуру седишта и копче сигурносног појаса додиром надланице. Уколико су површине превише вреле, сачекајте да се охладе, расхладите их или их прекријте лаганом памучном тканином.

Када год је то могуће, возило паркирајте у хладу или користите заштитне рефлектујуће прекриваче за ветробранско стакло како бисте смањили загревање унутрашњости возила. Имајте у виду да ни паркирање у хладу не спречава у потпуности загревање возила, већ само успорава његов пораст температуре.

ДЕЦУ И КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ НИКАДА НЕМОЈТЕ ОСТАВЉАТИ САМЕ У ВОЗИЛИМА,ЧАК НИ У ХЛАДУ!

Никада не остављајте дете само у паркираном возилу, чак ни на неколико минута, у хладу или са отвореним прозорима. Дечји организам се загрева брже од организма одраслих, због чега код деце много лакше може доћи до топлотне исцрпљености или топлотног удара. Топлотни удар представља хитно медицинско стање које захтева неодложну медицинску помоћ, јер може довести до тешких здравствених последица и смртног исхода.

Знаци упозорења су врела или црвена кожа, убрзано дисање, малаксалост, неуобичајена  поспаност, повраћање,  раздражљивост, конфузија или губитак свести. Уколико приметите дете закључано у возилу које показује знаке животне угрожености, одмах позовите Хитну медицинску помоћ (194) и полицију (192).

Више о опасности од топлотног удара у возилима можете прочитати у нашем тексту: „Возила на сунцу - опасност за децу и кућне љубимце“

 

КУЋНИ ЉУБИМЦИ НИСУ БЕЗБЕДНИ У ПАРКИРАНОМ ВОЗИЛУ!

Током топлих дана никада не остављајте кућне љубимце саме у возилу, чак ни на кратко, у хладу или са отвореним прозорима. Унутрашњост аутомобила се веома брзо загрева, а пси и мачке не могу да се расхлађују као људи. Они телесну температуру снижавају углавном дахтањем, што није довољно у условима екстремне врућине, па може брзо доћи до развоја топлотног удара.

Знаци прегревања код љубимаца су интензивно дахтање, обилно лучење пљувачке, малаксалост, дезоријентисаност, повраћање, колапс и губитак свести. Уколико приметите животињу закључану у возилу која показује знаке животне угрожености, одмах обавестите полицију или надлежне комуналне службе како би се што пре реаговало.

 

ШТА УЧИНИТИ АКО СЕ ТОКОМ ПУТОВАЊА ЈАВЕ ЗНАЦИ И СИМПТОМИ  ПРЕГРЕВАЊА?

Уколико током вожње осетите јаку жеђ, малаксалост, вртоглавицу, главобољу, мучнину, грчеве у мишићима, замагљен вид, поспаност или потешкоће са концентрацијом, одмах се зауставите на што безбеднији нсчин и на безбедном месту. Потражите хлад или климатизован простор, уносите воду у мањим гутљајима, расхладите организам хладним облогама или мокрим пешкиром, а путовање наставите тек када се у потпуности опоравите.

Ако особа постане конфузна, изгуби свест или има веома високу телесну температуру, могуће је да се ради о топлотном удару, који представља хитно медицинско стање. У том случају одмах позовите Хитну медицинску помоћ (194) и започните расхлађивање особе до доласка медицинског тима. Више о топлотном удару, како га спречити и шта урадити уколико до њега дође можете прочитати у нашим Саветима за лето. 

БУДИТЕ ДОДАТНО ОПРЕЗНИ ТОКОМ ВОЖЊЕ ПО ВЕЛИКИМ ВРУЋИНАМА!


ПРИЛАГОДИТЕ ПУТОВАЊЕ ВРЕМЕНСКИМ УСЛОВИМА, ЗАШТИТИТЕ СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ И ДОПРИНЕСИТЕ БЕЗБЕДНОСТИ СВИХ УЧЕСНИКА У САОБРАЋАЈУ.