25. јул – Светски дан превенције утапања 2026.

Ове године  25. јула шести пут за редом обележава се Светски дан превенције утапања.
Утапање је један од значајних, али у великој мери занемарених јавноздравствених проблема. Сваке године више од 300.000 људи изгуби живот услед утапања, што значи да се у просеку 30 особа утопи сваког сата.

Оно што је посебно важно јесте да се већина ових смртних исхода може спречити. Фактори ризика су добро познати, а постоје бројне доказано ефикасне мере које спасавају животе. Изазов данас није недостатак знања, већ њихова доследна и широка примена.

Највећи терет утапања носе деца. Утапање је четврти водећи узрок смрти деце узраста од 1 до 4 године и трећи водећи узрок смрти деце узраста од 5 до 14 година, због чега заштита најмлађих мора бити један од приоритета сваког друштва.

Утапање је и питање здравствене неједнакости. Чак девет од десет смртних исхода настаје у земљама са ниским и средњим приходима, где су приступ мерама превенције, безбедној инфраструктури и услугама спасавања често ограничени.

Истовремено, утапање је све више повезано са климатским променама. Учесталије и интензивније поплаве повећавају ризик од страдања, а око 75% свих смртних исхода током поплава је последица утапања. Због тога превенција утапања мора бити интегрисана у планове за смањење ризика од катастрофа, развој система раног упозоравања и јачање отпорности локалних заједница.

Превенција утапања није само задатак здравственог сектора. Она доприноси заштити живота деце, безбеднијим заједницама, отпорности на климатске промене, сигурнијем саобраћају, образовању и одрживом друштвеном и економском развоју. Њена успешна примена захтева сарадњу здравства, образовања, локалне самоуправе, служби за ванредне ситуације, цивилног сектора, породица и читаве заједнице.

Ефикасне мере превенције су добро познате и доказано спасавају животе. Међу њима су обука деце за пливање и безбедно понашање у води, сталан надзор над децом у близини воде, употреба спасилачких прслука, обука грађана за кардиопулмоналну реанимацију, ограђивање базена, унапређење безбедности пловидбе, као и развој система раног упозоравања на поплаве. Све ове мере обухваћене су Глобалном стратегијом за превенцију утапања, која представља оквир за деловање држава и партнера широм света.

Улагање у превенцију утапања једна је од најисплативијих инвестиција у јавно здравље. Већина превентивних мера је једноставна, приступачна и економична, а процене показују да би широка примена организованог надзора над децом и обуке деце за пливање могла да спаси око 774.000 живота до 2050. године, уз повраћај инвестиције девет пута већи од уложених средстава.

Овогодишња тема Светског дана превенције утапања – „Ујединимо се да преокренемо ток“ – подсећа да је време за заједничко деловање. Свет је поставио циљ да се до 2035. године број смртних исхода услед утапања смањи за 35%.

Потребна знања, искуство и ефикасне мере већ постоје- сада је неопходно да их доследно применимо и учинимо доступним свима.

 

ШТА МОЖЕМО  ПРЕДУЗЕТИ КАКО БИСМО СМАЊИЛИ РИЗИК ОД УТАПАЊА И  СПАСИЛИ ШТО ВИШЕ ЖИВОТА?

НА НАЦИОНАЛНОМ И ЛОКАЛНОМ НИВОУ

✔ ОБЕЗБЕДИТИ ФИЗИЧКЕ БАРИЈЕРЕ

Поставити ограде и друге заштитне препреке око базена, акумулација и других ризичних водених површина, посебно на јавним местима, у близини школа, вртића и игралишта. На овај начин значајно се смањује могућност да деца или други грађани случајно дођу у опасност.

✔ ОБЕЗБЕДИТИ ОРГАНИЗОВАН И СТРУЧАН НАДЗОР

Јавна купалишта и базени треба да имају довољан број обучених спасилаца, јасно обележене зоне за купање и дефинисане протоколе за реаговање у хитним ситуацијама. Брза и стручна интервенција може спасити живот.

✔ УНАПРЕДИТИ ЕДУКАЦИЈУ СТАНОВНИШТВА

Организовати програме обуке из безбедног понашања у води, пливања, самоспасавања, спасавања других и пружања прве помоћи, укључујући кардиопулмоналну реанимацију (КПР).

✔ ЈАЧАТИ КАПАЦИТЕТЕ СЛУЖБИ ЗА ПОТРАГУ И СПАСАВАЊЕ

Континуирано унапређивати опрему, обученост и координацију служби за спасавање на води како би се обезбедио брз и ефикасан одговор у ванредним ситуацијама.

✔ УСПОСТАВИТИ СИСТЕМЕ РАНОГ УПОЗОРАВАЊА

Обезбедити благовремено информисање грађана о опасним временским појавама, поплавама и другим ризицима који могу довести до утапања.

✔ УНАПРЕДИТИ БЕЗБЕДНОСТ ПЛОВИДБЕ

Унапредити контролу безбедности пловила, промовисати употребу прслука за спасавање и доследно спроводити прописе који се односе на безбедност на води.

НА ИНДИВИДУАЛНОМ НИВОУ:

НАУЧИТЕ ДА ПЛИВАТЕ:

Савладајте основне вештине пливања и омогућите деци да похађају школу пливања од најранијег узраста. Добро развијене пливачке вештине значајно смањују ризик од утапања и повећавају шансе за преживљавање у ризичним ситуацијама у води.

НЕПРЕКИДНО НАДГЛЕДАЈТЕ ДЕЦУ У БЛИЗИНИ ВОДЕ:

Никада не остављајте децу без надзора, чак ни на тренутак. Стално присуство одрасле особе је најважнија мера превенције, јер и плитка вода може представљати озбиљну опасност за малу децу.

БИРАЈТЕ УРЕЂЕНА КУПАЛИШТА

Купајте се искључиво на местима која су предвиђена за купање, где постоји организован спасилачки надзор и где су ризици сведени на најмању могућу меру

ü  ПОШТУЈТЕ УПОЗОРЕЊА И ПРАВИЛА ПОНАШАЊА НА ВОДИ

Обратите пажњу на упозорења спасилаца, сигнализацију и временске услове. Не улазите у воду када је купање забрањено или када постоји повећан ризик од незгоде.

ИЗБЕГАВАЈТЕ КОНЗУМИРАЊЕ АЛКОХОЛА У БЛИЗИНИ ВОДЕ:Алкохол нарушава расуђивање, успорава реакције и смањује способност одржавања равнотеже и пливања, чиме значајно повећава ризик од утапања. У води и поред воде увек останите трезни.

БУДИТЕ СВЕСНИ ОКРУЖЕЊА:.Пре уласка у воду или поласка на пловидбу проверите временске прилике, стање воде, јачину струје и дубину. Непознат терен, изненадне временске промене и јаке водене струје могу представљати озбиљан ризик.

КОРИСТИТЕ ПРСЛУК ЗА СПАСАВАЊЕ: Приликом боравка на чамцу, кајаку, дасци или другом пловилу увек носите исправан и правилно причвршћен прслук за спасавање. Његова употреба значајно повећава шансе за преживљавање у случају незгоде на води.

ИНФОРМИШИТЕ СЕ...

О томе како да купање и боравак поред  воде учините што безбеднијим  детаљније се информишите у публикацији Градског завода за јавно здравље Београд „Најчешће врсте повреда и како их спречити“.

О  најчешћим заблудама везаним за утапање, као и о другим саветима како да лето проведете на безбедан начин информишите се у нашем одељку Савети за лето.