Усамљеност и социјална изолација као јавноздравствени изазови и повезаност као одговор

У време када се усамљеност и социјална изолација све више помињу и препознају као јавноздравствени и друштвени изазов, Светска здравствена организација је усвојила прву резолуцију о друштвеној повезаности у мају 2025. године. Извештај међународне комисије покушао је да систематски сагледа и прикаже значај социјалне повезаности за здравље и друштво у целини  https://www.who.int/publications/i/item/978240112360 /.

Време промена и нови контекст социјалних односа

Током пандемије COVID-19, када су контакти били ограничени, милиони људи широм света искусили су шта значи бити заиста изолован и колико социјални односи заправо доприносе квалитету свакодневног живота, расположењу и здрављу. Дигиталне технологије, друштвене мреже и вештачка интелигенција данас умногоме обликују начин на који комуницирамо и градимо односе. У времену убрзаних и дугорочних промена у друштву, урбанизације и снажне индивидуализације, постепено слабе традиционални облици заједништва људи. Повезујемо се на нове начине, али се често и удаљавамо једни од других.

Социјална повезаност, социјална изолација и усамљеност

Социјална повезаност је широк појам и важна детерминанта здравља. Она говори какви су нам односи са другим људима и колико у њима има поверења и блискости. Повезаност је основна људска потреба, која штити здравље током целог живота, смањује ризик од менталних поремећаја, хроничних болести, па чак и преране смрти.

Социјална изолација је често видљива и подразумева да особа има мало контаката и ретко се виђа са другима. С друге стране, усамљеност није нужно видљива, јер се односи на лични осећај. Усамљеност се може јавити чак и када смо окружени људима, ако ти односи нису онакви какве очекујемо и какви су нам потребни. Другим речима, усамљеност настаје када постоји јаз између тога колико повезаности желимо и колико је заиста имамо. Неко може бити сам, али не и усамљен, а неко међу људима, а ипак усамљен.

Шта говоре подаци, колико смо усамљени?

Између 2014. и 2023. године, процењује се да је свака шеста особа на свету искусила усамљеност. Оно што можда изненађује је да усамљеност није најизраженија код старијих, већ код младих људи. Највише погађа адолесценте од 13 до 17 година (20,9%) и младе одрасле људе од 18 до 29 година (17,4%), а смањује се са годинама. Чешћа је у земљама са ниским приходима, где готово четвртина становника (24%) изјављује да се осећа усамљено, док Европски регион има најнижи удео усамљених особа, око 10%.

Разлике између мушкараца и жена на први поглед нису велике, али су поново израженије у млађим добним групама, тако да је међу адолесцентима усамљено 24% девојака и 17% младића.

Јапан као пример добре праксе, кад држава препозна проблем

Једна од првих земаља која је усамљеност схватила озбиљно је Јапан. Након пандемије COVID-19, овај проблем је подигнут на ниво националног приоритета, тако да Јапан има и министра задуженог за имплементацију мера против усамљености и социјалне изолације. Уместо великих и апстрактних решења, фокус је у Јапану стављен првенствено на повезивање људи кроз мере у локалним заједницама, затим повезивање система као што су здравство, социјална заштита и област рада, тако да делују заједнички, како би се реаговало јединствено у различитим областима. Развијају се локални центри за дружење („community hub“-ови), уведене су националне телефонске линије за подршку, а посебан акценат стављен је на рано препознавање и мере усмерене на посебно ризичне групе, као што су млади у различитим кризама или старији људи који живе сами.

Повезаност као избор

Друштвена повезаност не дешава се сама од себе, већ се гради, а решења не леже само у великим стратегијама, него у малим, свакодневним стварима, које једно друштво одлучи да вреднује и подстиче. Важно је да почнемо да препознајемо усамљеност као стварни проблем, а не као личну слабост појединца. Можда је део решења и у томе да свесно стварамо прилике за дружења, да се повежемо са људима и поново откријемо вредност малих ствари, као што су разговор, пажња, волонтирање или једноставно време проведено са другима. Свака мала повезаност мења нечији свет, понекад и наш сопствени.