Недеља имунизације у Европи 19.04–25.04.2026. године
Недеља имунизације у Европи 19.04–25.04.2026. године је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру 2005. године. Ова двадесетпрва по реду Недеља имунизације обележава се под слоганом „За сваку генерацију – вакцине делују“ како би се промовисала свест о улози коју имунизација има у превенцији болести и заштити живота, са акцентом на неопходност високог обухвата имунизацијом у свакој заједници, како би се спречило епидемијско јављање сада, али и у будућности. Одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.
Вакцине штите генерације људи више од 200 година. Процењује се да се имунизацијом сачува четири милиона живота годишње. Вакцине су спасиле више од 150 милиона живота у последњих 50 година, a то значи 6 спасених живота сваког минута, сваког дана, током више од пет деценија. Допринеле су повећању преживљавања одојчади за 40% у последњих 50 година и заштитиле десетине милиона деце од трајних инвалидитета.
Вакцине штите људе у сваком животном добу. Данас вакцине штите људе током целог живота – од детињства до старости – од више од 30 инфекција и озбиљних болести. Заједно можемо створити свет у коме деца не умиру од болести које се могу спречити, где су млади заштићени од болести које угрожавају њихову будућност, а старије генерације живе дуже и квалитетније. Победа над болестима је могућа.
Сваке године се региструју два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота. Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе, а број оболелих од малих богиња, рубеле, туберкулозе, великог кашља, тетануса и дифтерије је значајно опао.
Током 2025. године у Европском региону СЗО регистровано је 33.998 случајева морбила, што је за 75% мање у односу на 2024. годину (највише у Киргистану, Русији, Румунији, Казахстану, Таџикистану). У том периоду су пријављена 23 смртна исхода узрокована морбилима (11 у Киргистану, по три у Румунији и Израелу, по два у Украјини и Француској и по један у Русији и Холандији). Према закључцима 14. састанка Регионалне верификационе комисије за елиминацију морбила и рубеле, закључно са септембром 2025. године на којем је разматрана документација из 52 земље за 2024. годину, у 32 земље у периоду од најмање 36 месеци је прекинута трансмисија морбила, а у 49 трансмисија рубеле у Европском региону СЗО, док је у 32 забележен прекид трансмисије обе болести. У Србији се одржава ендемско присуство морбила.
Током 2025. године на територији Републике Србије регистрованo je 210 случаjeва морбила (стопа инциденције 3,2 на 100.000 становника). Највeћи број случајева регистрован је на територији Рашког округа, у оквиру епидемија пријављених у претходној години у Новом Пазару (96 случајева), Тутину (70 случајева), граду Београду (39 случајева), два случаја у Бору и по један случај у Рашкој, Сјеници и Новом Саду. Највећи број случајева (36,2%), као и највиша узрасно-специфична стопа инциденције регистровани су у узрасној групи од једне до четири године. Највећи број случајева је био невакцинисан или са непознатим вакциналним статусом.
На територији Београда током 2025. године пријављенa је једна епидемија (ГО Обреновац) , 05.09.2025. године. У епидемији је у периоду од 16.08. до 31.08.2025. године оболело 5 особа, а епидемија је одјављена 10.10.2025. године. Међу оболелима 4 су деца, узраста од годину дана (3 детета) и 16 година (једно дете) и једна одрасла особа узраста 32 године. У односу на вакцинални статус оболелих, 3 детета ураста од годину дана је невакцинисано (60%), дете узраста од 16 година је непознатог вакциналног статуса (20%), док је одрасла оболела особа комплетно вакцинисана са 2 дозе ММР вакцине (20%). У овој епидемији 3 оболела детета су хоспитализована. Поред наведене епидемије, у 2025. годину прелила се епидемија морбила, пријављена 19.12.2024. године у којој је оболело укупно 65 особа (31 оболела особа у току 2024. године и 34 особе у 2025. години). Епидемија је одјављена 30.07.2025. године.
У 2025. години у Републици Србији пријављено је 18 случајева великог кашља, при чему је регистрована стопа инциденције од 0,27 на 100.000 становника. Број случајева знатно је нижи у односу на претходнe две године, с обзиром на то да је 2023. године био пријављен 1421 случај (стопа инциденције 21,3 на 100.000), а 2024. године 1683 случаја великог кашља (стопa инциденције 25,4 на 100.000 становника). Највећи број случајева регистрован је у узрасним групама деце од 10 до 14 година, односно 15 до 19 година. У Београду је у епидемији пертусиса, која је пријављена у децембру 2023. године оболело 1096 особа, а 2 одојчета узраста 2 и 3 месеца су преминула. У овој епидемији последњи случај је регистрован у новембру 2024. године. У Београду током 2025. године, регистроване су 3 оболеле особе од великог кашља (2 детета узраста од месец дана односно навршених годину дана и одрасла особа узраста 81 године). Током 2025. године у Републици Србији није било пријављених смртних исхода узрокованих великим кашљем, за разлику од претходне две године када су пријављена по три смртна исхода код невакцинисане деце млађе од три месеца.
