У сусрет 31. јануару, Националном дану без дувана
Национални дан без дувана у Републици Србији обележава се сваке године 31. јануара са циљем да се укаже на штетне здравствене, социјалне и економске последице употребе дувана, као и на значај спровођења свеобухватних мера превенције и контроле употребе дуванских производа. Ове године, Национални дан без дувана обележава се под слоганом „Свакога дана без дувана“, чиме се наглашава потреба за континуираним, дугорочним и одрживим приступом превенцији пушења и заштити од изложености становништва дуванском диму. Употреба дувана и даље представља један од најзначајнијих превентабилних фактора ризика за настанак хроничних незаразних болести, укључујући кардиоваскуларна обољења, малигне неоплазме, хроничну опструктивну болест плућа и друга обољења респираторног система. Бројна истраживања потврђују директну повезаност пушења са повећаним морбидитетом и морталитетом. Додатно, важно је у свакој прилици нагласити да и пасивно пушење представља доказани здравствени ризик, нарочито код осетљивих популационих група као што су деца, труднице, старије особе и хронични болесници.
Подаци из Истраживања о употреби дуванских и сродних производа међу одраслом популацијом у Србији, из 2023. године, показују да чак 37,9% одрасле популације повремено или свакодневно пуши цигарете, што нас сврстава међу земље са највишом преваленцијом пушења у Европи, али и шире. Ова навика је и даље нешто учесталија код мушкараца, мада се и код жена годинама уназад бележи растући тренд. Највећи број пушача у Србији пуши свакодневно (81,8%), а сваки пети међу њима дневно попуши више од једне паклице цигарета. Овако висока заступљеност употребе дувана има озбиљне последице по јавно здравље, што се јасно огледа у податку да у Србији сваке године око 19.000 особа превремено изгуби живот услед обољења и стања повезаних са пушењем, што представља око 20% свих смртних случајева у нашој земљи.
Последњих година тржиште су преплавили нови дувански и никотински производи који представљају значајан изазов у области контроле дувана. Према подацима из 2023. године, 18,4% одраслих становника Србије је макар једном пробало електронске цигарте, при чему је највећа заступљеност забележена у старосној групи од 25 до 34 године (26,9%). Још алармантнији подаци долазе из последњег ЕСПАД истраживања (Еуропеан Сцхоол Сурвеy Пројецт он Алцохол анд Отхер Другс) из 2024. године, који дају увид да је преко половине ученика првих и других разреда средњих школа у Србији макар једном пробало електронске цигарете, а да их редовно користи више од трећине њих, што представља драматични скок употребе у односу на резултате претходног истраживања из 2019. године. Такође је је важно напоменути је заступљеност коришћења ових уређаја приметно већа међу девојчицама. Тржиште се непрекидно обогаћује новим трендовима, а један од њих су и никотинске врећице, које је током живота пробало 8,8% ученика првих и других разреда средњих школа, а редовно их користи 4,5% њих, у овом случају, уз већу популарност у популацији дечака.
Евидентан раст популарности свих нових производа последица је њихове разноврсности, атрактивног дизајна и маркетиншких стратегија које их представљају као „здравију алтернативу“ традиционалним цигаретама. Таква промоција често ствара лажну слику о „безбедности“ ових производа, чиме се потцењују потенцијалне здравствене последице и тенденциозно утиче на одлуку младих да их пробају. Уз то, научни докази показују и да је њихова ефикасност у одвикавању од пушења ограничена, па чак и контроверзна, имајући у виду да, практично гледано, омогућавају наставак никотинске зависности, а у највећем броју случајева тзв. „дуалну“ употребу традиционалних и нових производа истовремено.
Управо када је реч о одвикавању, подаци из Истраживања о употреби дуванских и сродних производа међу одраслом популацијом у Србији указују да тек 15,1% пушача озбиљно размишља о томе да престане да пуши, док скоро 60% њих о томе још увек не размишља. Још више поражава податак да скоро три четвртине пушача (73,2%), према сопственом исказу, не очекује да ће икада престати да пуши. С друге стране, податак из 2019. године, да је у Србији само 30,1% пушача добило савет од здравственог радника да престане да пуши указује на потребу за интензивирањем едукације здравствених професионалаца када је ова област у питању, како би се пружила благовремена и стручно усмерена подршка у тренуцима када је мотивација присутна. Саветодавни рад са младима и одраслима, идентификација ризичних група и подршка у одвикавању од дувана и никотина морају бити интегрисани у све нивое превенције – од локалних програма до националних стратегија контроле дувана.
Слоган „Свакога дана без дувана“ представља позив на континуирано јачање напора у промоцији непушачког окружења. Континуирано деловање здравственог система и професионалаца унутар њега јесте кључно, али му је неопходна подршка других сектора друштва, јер се једино тако може створити окружење које систематски подстиче живот без дувана и доприноси смањењу укупног здравственог и економског терета повезаног са употребом дуванских производа. Смањење стопа пушења, као и изложености утицају дуванских производа, значајно доприноси остваривању дугорочних циљева у области јавног здравља и унапређењу квалитета живота становништва.
