Заједница као покретач сарадње и повезивања јавног здравља, универзитета и локалне власти

Искуства са севера Норвешке
Географски положај и разуђеност северне Норвешке намеће обавезу развоја различитих модела дигиталне комуникације и најшире сарадње између локалних заједница, здравствених служби и академских институција. Приступ јавном здрављу заснива се на идеји да су заједница и сарадња ресурси од највећег значаја за унапређење здравља становништва, посебно у удаљеним и мањим срединама. Свеобухватно јавно здравље не подразумева само бригу о физичком и психичком здрављу, већ посебну пажњу посвећује социјалној укључености, свеукупном квалитету живота и једнаком приступу здравственим услугама за све грађане, без обзира на географске, економске и друге разлике. Зато академске институције северне Норвешке, као што је Норд универзитет, у оквиру својих програма посебну пажњу посвећују разумевању друштвених детерминанти здравља и изградњи одрживих модела здравствене заштите и јавног здравља.

Значајан сегмент развоја јавноздравствене политике у овој земљи је и дигитална трансформација. На северу Норвешке све већи број општина интегрише е-здравствене платформе и шири могућности примене паметних носивих уређаја за праћење здравља („wеарабле девицес“), као што су паметне наруквице, уређаји за праћење физичке активности, крвног притиска, вредности шећера и кисеоника у крви, спавања, пулса, кретања и слично. Ово има за циљ да унапреди превенцију, али и доступност здравствених услуга, првенствено старијем становништву које живи у удаљеним областима. Дигитални алати омогућавају континуирано праћење здравственог стања и брзу комуникацију између пацијената, медицинских сестара и лекара, чиме се смањује потреба за честим путовањима до здравствених установа, што је од посебног значаја у руралним срединама северне Норвешке, где није увек једноставно стићи до најближе здравствене установе.

Сарадња између универзитета, локалних здравствених служби и општинских власти укључује заједнички рад на пројектима усмереним на превенцију и промоцију здравља различитих категорија становништва. Такви пројекти комбинују научна истраживања, иновације у пракси и укључивање локалног становништва, стварајући одрживи систем у којем заједница активно доприноси унапређењу здравља својих грађана.

Док се Србија може похвалити бољом координацијом између примарне и секундарне, односно терцијарне здравствене заштите, у Норвешкој је прелазак између ових нивоа често индивидуална одговорност пацијента. Пројекти који се спроводе на северу земље имају за циљ да смање тај терет за кориснике и унапреде континуитет и доступност услуга. Један од примера оваквих програма покренут је како би се побољшало праћење пацијената који прелазе из специјалистичке здравствене заштите у примарну, а посебно оних са хроничним болестима. Реализација укључује тим који користи телемониторинг, односно праћење пацијената на даљину, као и физичке посете пацијентима. Циљ је смањење поновне хоспитализације, уз растерећење капацитета примарне здравствене заштите и олакшано кретање пацијената између различитих нивоа здравствене заштите.

Још један пример је пилот пројекат „Живи код куће“, који укључује дигитализацију здравствених и неговатељских услуга, који се реализује кроз партнерство општина, истраживачких институција и приватних технолошких фирми, а има за циљ да омогући старијим особама да живе што је могуће дуже и комфорније у сопственом дому. Један од приоритета је унапређење менталног здравља и превенција злоупотребе дрога, кроз рад са децом и младима, који укључује локалне акције за смањење неједнакости у здрављу и подстицање друштвене укључености младих,  као и пројекте који укључују едукацију и помоћ младима са менталним тегобама кроз укључивање у прављење игрица које це помоћи другима у слићним ситуацијама.

Захваљујући сарадњи стручњака Градског завода за јавно здравље и Норд универзитета, остварено је и активно учешће на Недељи иновација у здравству на Норд Универзитету у Бодø-у. Искуства и примери добре праксе из северне Норвешке могу послужити и као инспирација за даљи развој локалних пројектних и програмских иницијатива у Београду, посебно у погледу повезивања различитих актера јавног здравља у реализацији превентивних и здравствено-промотивних активности.