Светски дан хране у знаку заједничких напора за бољу будућност
Светски дан хране, који се сваке године обележава 16. октобра, један је од најважнијих датума у календару јавног здравља. Ове године обележава се под слоганом „Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све“ који позива на заједничку акцију у стварању одрживијих система производње и дистрибуције хране. Иако је пољопривредна производња у протеклим деценијама значајно напредовала, бројке сведоче о дубоким глобалним неједнакостима и изазовима:
· 673 милиона људи у свету и даље гладује, док је више од 900 милиона одраслих гојазно.
· 35,5 милиона деце узраста испод 5 година има прекомерну телесну масу.
· Скоро једна трећина укупне произведене хране се изгуби или баци – 13% током жетве или транспорта, а 19% у малопродаји и код потрошача.
· Више од 10% земљишта у свету је деградирано услед људског деловања, од чега је чак 60% пољопривредно земљиште.
Сви ови подаци нам указују на парадокс савременог доба: док једни остају гладни, други се суочавају са сложеним последицама прекомерне и нездраве исхране – здравственим, еколошким, економским, социјалним и многим другим.

Улога природе и пољопривредника
Биљке обезбеђују око 80% калорија које свакодневно уносимо и чак 98% кисеоника који удишемо. Ипак, исхрана широм света се ослања на свега девет биљних врста које чине чак две трећине пољопривредних усева. Производња стоке, иако обезбеђује само око 15% калорија у људској исхрани, има огроман утицај на емисију гасова са ефектом стаклене баште – што указује на неопходност стварања одрживијих система сточарске производње.Важно је нагласити да, упркос евидентном расту индустријске производње, мали пољопривредници и даље обезбеђују око 30% укупне производње хране у свету.
Изазови – сукоби, климатске промене и безбедност хране
Током 2024. године, сукоби су били водећи узрок прехрамбене кризе у чак 20 земаља и територија, где се око 140 милиона људи суочило са акутном прехрамбеном несигурношћу. Климатске промене додатно отежавају ситуацију – директно утичу на приносе, састав хранљивих материја и здравље целокупног екосистема. Те промене доводе до ширења штеточина и болести, чиме се доводи у питање глобална безбедност хране - контаминирана храна годишње изазове око 600 милиона случајева обољења и узрок је 420 хиљада смртних исхода.Заједничка одговорност
„Акције које предузмемо данас имаће директан утицај на будућност. Морамо производити више уз мање ресурса и градити систем који је инклузивнији и праведнији“, поручио је Ку Донгју, генерални директор FAO, на Светском форуму о храни 2024. године.Светски дан хране је прилика да подсетимо да је будућност наше планете у нашим рукама. Свако од нас може допринети – од смањења бацања хране и подршке локалним произвођачима, до избора здравијих намирница.
Храна није само потреба – она је основно људско право, али и одговорност свих нас. Само заједно можемо створити свет у коме је здрава и безбедна храна доступна свима.
Шта свако од нас може да уради?
1. Бирајте сезонске и локалне намирницеСезонско воће и поврће је јефтиније, квалитетније и подржава локалне произвођаче.
2. Усвојите здраве навике
Једите разноврсно, не прескачите оброке и водите рачуна о начину припреме хране.
3. Подржите биолошку разноврсност
Дајте предност органској пољопривреди и заштити животне средине.
4. Водите рачуна о безбедности хране
- Перите руке, површине и прибор током припреме.
- Одвајајте сирово од куваног.
- Храну добро термички обрадите.
- Чувајте намирнице на одговарајућим температурама.
- Користите исправну воду и свежу храну.
5. Читајте декларације
Проверите састав и рок трајања на амбалажи.
6. Смањите отпад од хране
Планирајте куповину и немојте бацати храну коју можете искористити.
Октобар – месец правилне исхране и Светски дан хране
Сваке године октобар је месец посвећен промоцији правилне исхране, а 16. октобар је прилика за бројне здравствено-промотивне активности које организује и координише Градски завод за јавно здравље Београд.Посебна пажња усмерава се на најмлађе, јер управо у детињству почињу да се усвајају здраве животне навике. Традиционално, расписује се ликовни и литерарни конкурс за предшколце и ученике основних школа на тему „Право на храну има свако – покажи како!“. Циљ је да деца кроз цртеж, слику, облик или писану реч на креативан начин искажу своје виђење принципа правилне исхране. Конкурс расписује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, а на регионалном нивоу спроводе га заводи и институти за јавно здравље у сарадњи са предшколским установама и школама.
У Београду, као завршница ове активности, приређује се јавни приказ најуспешнијих радова у Дечјем одељењу Библиотеке града Београда „Чика Јова Змај“, где ће изложба бити доступна посетиоцима током друге половине октобра и прве половине новембра.
Ове године, Светски дан хране обележава се на посебан начин и на глобалном нивоу. Дана 16. октобра 2025. године, поводом 80. годишњице оснивања Организацијe за храну и пољопривреду (Food and Agriculure Organization – FAO), свечано ће бити отворен „Музеј хране и пољопривреде“ у седишту ове организације у Риму. Ово јединствено образовно и интерактивно искуство, уз подршку италијанског Министарства спољних послова и међународне сарадње, биће посвећено храни, пољопривреди и нашој међусобној повезаности. Циљ је да се, кроз знање, уметност и културу исхране, промовише глобална посвећеност здравој храни и одрживој будућности.


