Ментално здравље у катастрофама и ванредним ситуацијама

Ове године се Светски  дан менталног здравља 10. октобар обележава под слоганом “Приступачност услуга менталног здравља у катастрофама И ванредним ситуацијама”.  Према подацима Светске здравствене организације скоро све особе које су биле изложене ванредним догађајима и претњама преживљавају значајан психолошки стрес, а у ситуацијама тешких масовних страдања и ратних дејстава код сваке пете особе се развијају симптоми депресије, анксиозности, посттрауматског стресног синдрома, биполарног поремећаја или шизофреније.

Такви догађаји, који су обимом и интензитетом веома комплексни, често дуготрајни, са вишеструким последицама, доводе и до отежаног приступа услугама, укључујући и оне које се тичу менталног здравља. Међународне препоруке у области менталног здравља и психосоцијалне подршке истичу неопходност израде свеобухватних мултисекторских планова пружања подршке у ситуацијама катастрофа и ванредних ситуација, укључујући процену степена ризика и препознавање најосетљивијих популационих група, оснаживања капацитета пружалаца услуга, као и успостављање функционалних механизама координације. Препоруке указују и на значај благовременог пружања психолошке прве помоћи лицима у акутним стресним ситуацијама, обезбеђења адекватне здравствене заштите у случајевима хроничних проблема менталног здравља и успостављања мреже установа и организација које међусобно сарађују и заједнички делују са јасном поделом улога и одговорности.

Светска здравствена организација улаже глобалне напоре како би се обезбедило да активности усмерене на припремљеност и реаговање у ванредним ситуацијама буду добро координисане и ефикасне и да подршка након завршетка таквих дешавања буде дуготрајно доступна. На Генералној скупштини 2024. године је усвојена резолуција којом се пружа подршка спровођењу Међународних препорука у области менталног здравља и психосоцијалне подршке у циљу унапређења доступности интегрисаних и квалитетних услуга свима којима су потребне. Земље чланице су поново позване да спроведу Глобални акциони план за ментално здравље који треба да се реализује до 2030. године уз улагања у развој услуга у заједници и међусекторску сарадњу.

Реакције и симптоми ...

Особе које су на било који начин искусиле природом или људским фактором изазване катастрофе имају снажне емоционалне реакције. Непосредно након дешавања, људи се често осећају запрепашћено, дезоријентисано и суочавају са тешкоћама да интегришу узнемирујуће информације. Након оваквих симптома, могу се јавити и други:
•         Интензивна, неочекивана осећања и реакције – анксиозност, туга, опхрваност, преоптерећеност, раздражљивост, страх, бес
•         Промене у мислима, обрасцима понашања, физиолошке реакције – појава репетитивних и живописних сећања на различите аспекте трауматског догађаја, убрзан рад срца, појачано знојење, тешкоће са концентрацијом или доношењем одлука,  поремећаји спавања, проблеми са апетитом и други поремећаји исхране
•         Преосетљивост на факторе околине – Јаки звуци, попут сирена, праска, звука мотора, грмљавине, шкрипе или других, као и различити интензивни мириси могу асоцирати на стресни догађај и довести до анксиозности и страха.
•         Поремећаји у социјалним контактима – неповерење, неслагања и честе свађе са особама из окружења, преосетљивост, повлачење и изолација из друштвених активности.
•         Физички симптоми - главобоља, вртоглавице, зујање у ушима, малаксалост, мучнина и бол у грудима, поремећаји пробаве.

Шта учинити?

Највећи број људи показује довољну отпорност и временом се у великој мери опорави од трагичних догађаја, зависно од интензитета и трајања. 

Препоруке за бржи оправак су:
•         Дати себи  довољно времена – прихватити да су трагични догађаји тежак период, да је процес жаљења нормалан и да захтева време и да су емоције разнолике и променљиве. Имати довољно стрпљења и разумевања за себе, своја осећања и понашања. 
•         Затражити подршку у окружењу – окренути се онима којима је стало до вас и који ће вас саслушати, разумети ситуацију и саосећати са вама, пре свега породици и пријатељима, онима који су такође преживели катастрофу, као и лицима која немају такво искуство, а која би могла да пруже већу подршку и објективност.
•         Саопштити своје искуство - изразити осећања на начин који вама одговара, било кроз разговор са блиским особама, писање дневника или бављење креативним активностима, попут цртања и сл. 
•         Пронаћи групу за подршку – Укључити се у групу у окружењу коју воде одговарајуће обучени и искусни стручњаци. Групна дискусија може помоћи да схватите да нисте сами у својим реакцијама и емоцијама.
•         Увести или поново успоставити здраве навике - Трудите се да имате избалансирану исхрану, довољно се одмарајте, будите физички активни на начин и у мери како вама одговара. Избегавајте употребу дуванских производа и конзумирање алкохолна пића.
•         Пратити дневне рутине - Идите на спавање и будите се у редовно време, уведите редован распоред  оброка, будите интензивније физички активни у слично време сваког дана. Уведите нове активности за које ћете одвојити посебан део дана или вечери, а које ће вам пријати. 
•         Избегавати доношење крупних животних одлука – уколико је могуће одложити на неко време одлуке попут промене посла, места становања. Понекад су овакве одлуке изнуђене због последица катастрофе. У таквим ситуацијама поделите своја размишљања са најближима, договарајте се, подржите међусобно и поделите обавезе које вас очекују. 

Када потражити стручну помоћ?

Уколико је осећај патње или безнађа интензиван и стално присутан и осећате да не можете да функционишете нити обављате своје свакодневне обавезе и активности већ неко време, обратите се стручњаку за ментално здравље, попут психијатара или психолога. Они могу да вам помогну да се носите са емоционалним реакцијама и да заједно направите план за даље.

Препоруке за пружаоце психосоцијалне подршке

У случају пружања подршке особама током или након катастрофа и ванредних ситуација потребно је обратити пажњу на следеће:
•         Повећање осећаја сигурности. Помозите људима да се осећају сигурније тако што ћете им дати поуздане информације о актуелним дешавањима, научити их где могу да нађу додатну помоћ, упутити их на ресурсе који им могу помоћи да заштитите своје здравље. То им може помоћи да се припреме за низ могућих сценарија, као и да им ублажи биолошке реакције које доводе до паничних поремећаја и отежавају функционисање.
•         Обука о примени техника за опуштање. Научите особе којима пружате помоћ које све технике опуштања постоје и како да их примене- попут вежби дисања, медитације, истезања, јоге, молитве, писања, боравка на отвореном. Саветујте их да се укључе у активности које им пријају и које могу бити корисне, као и да одустану од штетних навика уколико их упражњавају. Научите их како да размишљају другачије, тако да мисли буду реалне (тј. „могу се десити лоше ствари“ уместо „десиће се лоше ствари“) и корисне („али ако се десе, могу то да поднесем уз помоћ“). 
•         Оснаживање социјалне мреже. Људима о којима бринете помозите да повећају своју социјалну подршку тако што ћете проценити постојеће капацитете и предложити различите начине успостављања комуникације попут телефонских разговора, е-поште, СМС порука или видео позива, укључивања у догађаје у заједници, учешћа у активностима обнове, и др.
•         Унапређење самопоуздања. Научите их како да потраже и како да тумаче информације које су им потребне и које ће им помоћи да ревидирају очекивања, поставе оствариве циљеве, направе конкретне планове и предузму акције.

Одржање наде. Очекивања и оптимизам да се ствари могу решити доприносе бољим исходима у свим ситуацијама. Помозите људима да одрже наду тако што ћете их научити да задрже дугорочну перспективу, а да притом остану фокусирани на садашњост и корисне активности које могу предузети. Научите их да обрате пажњу на оно што их инспирише или повећава захвалност, као и одвоје време за бављење активностима које подржавају личне вредности, веру или духовност.