Светски дан контрацепције 2025.
Светски дан контрацепције, који се сваке године обележава 26. септембра почев од 2007. године, представља глобалну кампању усмерену на подизање свести о значају употребе различитих метода контрацепције, као и важности одговорног сексуалног понашања. Циљ ове иницијативе јесте да се укаже на то колико је кључно да појединци, а посебно млади, буду адекватно информисани и едуковани о сексуалном и репродуктивном здрављу, како би били у могућности да доносе безбедне и одговорне одлуке у вези са својим телом и животом. У том контексту, неопходно је обезбедити младима лак и доступан приступ провереним и свеобухватним информацијама које ће им помоћи да боље разумеју своје потребе, ризике и могућности када је реч о заштити од нежељене трудноће и полно преносивих инфекција.Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.
Светска здравствена организација (СЗО) активно промовише планирање породице и употребу контрацепције кроз израду смерница заснованих на доказима о безбедности, квалитету пружања услуга и заштити људских права у програмима контрацепције.
Савремене методе контрацепције обухватају комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо-инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, импланата и вагиналног прстена), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрагелом), баријерну контрацепцију (у виду женских и мушких кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију (тзв. ,,пилула за дан после“).
Традиционалне методе контрацепције јесу апстиненција, методе засноване на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или изгледа цервикалне слузи), метод прекинутог смештаја (coitusa interruptusa) и метод лактационе аменореје (природни физиолошки процес у коме дојиље немају менструацију након порођаја услед дојења).
Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу. Према подацима достављеним Градском заводу за јавно здравље Београд, само у Београду је током 2024. године забележено 3.208 абортуса, али се процењује да је стварни број знатно већи.
Према резултатима Истраживања здравља становника Србије, спроведеног од стране Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, 2019. године две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4%), које су биле сексуално активне у посматраном периоду, су користиле неко контрацептивно средставо или методу (пилула, интраутерина спирала, хормонска инјекција, хормонски имплантат, дијафрагма, пена или гел, женски или мушки кондом, женска или мушка стерилизација).
Непоуздане методе контрацепције (које подразумевају неплодне дане, прекинут однос, пилуле за „дан после“) је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година. Жене узраста од 15 до 34 године су значајно ређе користиле непоуздане методе контрацепције.
Подаци горе наведеног истраживања такође показују да се међу модерним методама контрацепције у Србији најчешће користи кондом за мушкарце (15,1%), док су комбинована орална контрацепција (3%), интраутерини улошци (2,6%) и стерилизација жена (0,6%) знатно ређи. Дијафрагма, спермициди, прогестагенска орална контрацепција, депо-инјекције, импланти и мушка стерилизација нису коришћени. Међу традиционалним методама доминира прекинути однос (31,4%), а природне методе и избегавање односа у плодним данима користи 9,5% жена. Никада контрацепцију није користило 37,7% испитаних.
Када је реч о средњошколцима, према резултатима Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста спроведеног у Републици Србији 2022. године, нешто мање од две трећине ученика првог разреда средњих школа у Републици Србији који су имали сексуалне односе користило је кондом (64,5%), док је 13,2% за заштиту приликом последњег односа користило контрацептивне пилуле.
Ефикасно планирање трудноће има бројне користи за жене и децу, који су најосетљивије и са демографског аспекта, највредније категорије становништва. Коришћењем поузданих метода контрацепције жене чувају плодност и побољшавају здравље, док деца из планираних трудноћа имају боље здравље и правилан раст и развој.
Планирање породице доприноси и равноправности у партнерским односима, као и хармоничнијим породицама. Жене имају право да буду заштићене од страха и последица непланиране трудноће, која угрожава њихово физичко и психичко здравље, као и развој детета. У случају непланиране трудноће, често се прибегава абортусу, који може озбиљно угрозити репродуктивно здравље, изазивајући повреде репродуктивних органа, инфекције и неплодност.
Равноправни партнерски односи и складнија породична атмосфера лакше се постижу уз одговорно планирање породице и зато је од суштинске важности да сексуално и репродуктивно здравље остане у фокусу јавноздравствених политика као темељна вредност савременог друштва.
Препознајући значај очувања репродуктивног здравља младих, Градски завод за јавно здравље Београд, у сарадњи са Секретаријатом за здравство Управе града Београда, спроводи програм „Унапређење репродуктивног здравља младих“, у оквиру кога је осмишљен и здравствено-промотивни материјал намењен младима: „Репродуктивно и сексуално здравље младих“ . Сврха овог материјала је да младима омогуће правовремено и тачно информисање, како би се смањио ризик од нежељене трудноће и спречило ширење полно преносивих инфекција.
Проверите ваше знање о контрацепцији и решите тест „Колико знaте о контрацепцији?“
