25. јул-светски дан превенције утапања 2025. године
25. јула ове године се пети пут за редом широм света обележава Светски дан превенције утапања под слоганом „Свако се може утопити, али нико не би требало“. Од 2000. године стопа смртности од утапања смањила се за готово 38%, али и даље сваке године скоро 300.000 особа изгуби живот услед утапања и његових последица.
Иако више од 60% земаља у свету примењује смернице СЗО за превенцију утапања, она и даље несразмерно погађају децу и младе. Деца млађа од 5 година чине скоро четвртину свих смртних исхода услед утапања. Утапање је четврти водећи узрок смрти деце узраста од 1 до 4 године и трећи водећи узрок смрти деце узраста од 5 до 14 година. Деведесет два процента смртних случајева утапања дешава се у неразвијеним и средње развијеним земљама.
Водећи фактори ризика за утапање су узраст, пол и могућност приступа воденој површини.
ШТА МОЖЕМО ПРЕУЗЕТИ КАКО БИСМО СМАЊИЛИ РИЗИК ОД УТАПАЊА И СПАСИЛИ ШТО ВИШЕ ЖИВОТА?
НА НАЦИОНАЛНОМ И ЛОКАЛНОМ НИВОУ:
БАРИЈЕРЕ: Неопходно је поставити физичке баријере- ограде и заштитне препреке око базена, језера, река и других водених површина, пре свега на јавним местима и у близини школа и игралишта. Такве мере знатно смањују ризик да деца или несмотрени појединци случајно приђу потенцијално опасним водама.
ОРГАНИЗОВАН И СТРУЧАН НАДЗОР: Сви јавни базени и купалишта треба да имају адекватно обучене спасиоце. Њихово присуство и брза реакција у критичним тренуцима могу бити одлучујући фактор у спасавању живота.
ЕДУКАЦИЈА И ОБУКА СТАНОВНИШТВА: Важно је организовати програме обуке за грађане, како би што више људи савладало основне технике спасавања и пружања прве помоћи, и то пре свега кардиопулмоналну реанимацију (ЦПР).
ЕФИКАСНЕ СЛУЖБЕ ЗА ПОТРАГУ И СПАСАВАЊЕ: Потребно је стално унапређивати капацитете тимова за потрагу и спасавање, као и њихову опрему. Брз и добро организован одговор на несреће у води од кључног је значаја за спасавање живота.
УСПОСТАВЉАЊЕ СИСТЕМА РАНОГ УПОЗОРАВАЊА НА ВРЕМЕНСКЕ НЕПОГОДЕ
Значајно је да грађани добијају бесплатна, правовремена упозорења на неповољне временске услове, као што су олује или поплаве. Таква обавештења помажу да заједница буде спремна и да се смањи излагање ризику.
НА ИНДИВИДУАЛНОМ НИВОУ:
НАУЧИТЕ ДА ПЛИВАТЕ: Научите пливање и омогућите вашој деци да похађају школу пливања од малих ногу. Добро савладане вештине пливања значајно повећавају шансе за преживљавање у ризичним ситуацијама у води.
НЕПРЕКИДНО НАДГЛЕДАЈТЕ ДЕЦУ У БЛИЗИНИ ВОДЕ: Увек пажљиво пратите децу у близини воде. Никада не остављајте децу без надзора, чак ни на тренутак. Имајте у виду да чак и плитка вода може бити опасна, пре свега за малу децу. Стално присуство и пажња одраслих је најбоља заштита.
ИЗБЕГАВАЈТЕ КОНЗУМИРАЊЕ АЛКОХОЛНИХ ПИЋА У БЛИЗИНИ ВОДЕ: Конзумирање алкохола у близини воде значајно повећава ризик од несрећа. Када сте у води или поред воде, останите трезни и максимално сконцентрисани на своју безбедност и безбедност других.
БУДИТЕ СВЕСНИ ОКРУЖЕЊА: Пре него што уђете у воду или кренете на пловидбу, увек проверите временске прилике и стање воде. Нагле промене времена, јаке струје или непознато подводно тло могу представљати скривене опасности.
КОРИСТИТЕ СИГУРНОСНУ ОПРЕМУ: Приликом боравка на чамцу или другом пловилу, водите рачуна да сва лица носе исправне, одговарајуће и добро причвршћене прслуке за спасавање. Сигурносна опрема у случају незгоде може направити разлику између живота и смрти.
ИНФОРМИШИТЕ СЕ...
О томе како да купање и боравак поред воде учините што безбеднијим детаљније се информишите у публикацији Градског завода за јавно здравље Београд „Најчешће врсте повреда и како их спречити“.
О најчешћим заблудама везаним за утапање, као и о другим саветима како да лето проведете на безбедан начин информишите се у нашем одељку Савети за лето.
