Један од циљева Акциони план за унапређење водоснабдевања, санитације, и хигијене у здравственим установама у Републици Србији, усвојеног у октобру 2022. године, је унапређење санитарно хигијенских услова у здравственим установама кроз оспособљавање немедицинског особља за правилно чишћење и одржавање хигијене простора и намештаја.

Једна од активности из поменутог Акционог плана је била и израда материјала за обуку немедицинског особља за послове одржавања хигијене у здравственим установама. Као резултат те активности је Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ у сарадњи са UNICEF-ом израдио приручник под називом „Одржавање хигијене у здравственој установи“.

Сваке године у пролеће када све процвета, неретко се деси да неискусни берачи, сакупљајући биље из природе, замене лековите или чак јестиве врсте отровним. Такође, у природи, баштама и вртовима често можемо наићи на биљке чији плодови и цветови бојом и обликом привлаче пажњу. Својим примамљивим изгледом, биљке су прави мамац за децу да их чупкају, додирују, грицкају, што може озбиљно угрозити здравље, па и живот детета. Управо зато, отровно биље не би требало да се гаји тамо где претежно бораве деца, у дечјим вртићима, предшколским и школским објектима.

Боравак и игра на отвореном важан су предуслов здравог раста и развоја сваког детета. Доказано је да су деца која више времена проводе напољу и у активној игри - отпорнија, здравија, расположенија, да имају бољи сан. Управо због тога родитељи, старатељи и сви они који о деци брину морају се потрудити да им свакога дана, у складу са временским приликама, омогуће да одређено време проведу напољу, на свежем ваздуху.

Ротавируси су РНК вируси који припадају породици Reoviridae. Овај вирус је добио име “ротавирус” због карактеристичног изгледа налик на точак када се гледа под електронским микроскопом (име долази од латинске речи рота, што значи точак). Постоји девет група вируса, од којих група А изазива више од 90% ротавирусних инфекција код људи.

Резервоар је човек, а пут преношења је феко-орални уз могући контактни или респираторни механизам преношења. Ови вируси се могу наћи и у контаминираној води.

УБРЗАВАЊЕ ПРОМЕНЕ

Шта није у реду?

Светски дан вода 2023. говори о убрзавању промена како би се решила криза воде и санитарних услова.

Дисфункција током циклуса воде подрива напредак у свим главним глобалним питањима, од здравља до глади, родне равноправности до послова, образовања до индустрије, катастрофа до мира.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Управо зато, је 20. март - Национални Дан борбе против рака дојке, међу значајним датумима Календара јавног здравља, чијим се обележавањем подстиче још већа пажња јавности на распострањеност ове малигне болести и на значај унапређења информисаности жена о важности превентивних прегледа и њеном раном откривању.

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака, карцином дојке код жена представља најчешће малигно обољење, испред колоректалног карцинома, карцинома плућа и карцинома грлића материце. Када говоримо о водећим узроцима смрти од малигних болести код жена, карцином дојке се такође налази на првом месту, испред карцинома плућа, карцинома грлића материце и колоректалног карцинома.

Публикација под називом “Стручно методолошко упутство за спровођење кућних посета поливалентне патронажне службе породицама са трудницама и са децом” је настала као одговор на потребе запослених исказане на стручним скуповима који су били посвећени раду ове службе. Свечана промоција и подела ове важне публикације одржана је 28.02.2023. у просторијама Градског завода за јавно здравље Београд, на којој су присуствовале представнице поливалентних патронажних служби свих домова задравља у Београду, представници УНИЦЕФ-а, Коморе медицинских сестара и здравствених техничара и Академије струковних студија - Високе здравствена школе Београд. Скупу се обратила директорка Градског завода за јавно здравље Београд и председница Посебне радне групе Министарства здравља за унапређење рада службе поливалентне патронаже проф. др Душанка Матијевић.

Овогодишња кампања обележавања Светског дана бубрега је праћена слоганом „Припремамо се за неочекивано, подржавамо рањиве“ и подиже свест о значају адекватне припреме здравствених служби и пацијената са хроничним незаразним болестима, посебно бубрежним, за све изазове које са собом носе могуће катастрофе.

Различити катастрофални догађаји, било локални (земљотрес, поплаве, рат, екстремне временске прилике) или глобални (пандемија KОВИД-19) утичу на услове живота и функционисање заједнице у целини узрокујући многобројне последице по здравље, живот људи, екологију и економију. Овим поремећајима су посебно погођене особе са хроничним болестима, од којих бубрежни болесници чине више од 850 милиона људи широм света, због отежаног приступа одговарајућим дијагностичким услугама, лечењу и нези.