Борба против COVID-а 19 је узела маха и сви заједно се надамо да ћемо победити. Победити може да значи много тога, у овом тренутку победити значи слушати лекаре који нас неуморно саветују. То је отприлике све, делује да не захтева превише ангажовања и труда, само мало стрпљења и одговорности.

Делује једноставно, али заправо није. Није једноставно јер нас потпуно разумљиво обузима страх. Њему се није лако одупрети, поготово онда када завлада целим друштвом. Управо због тога, покушајмо да се дистанцирамо од сопственог страха и видимо шта је оно што можемо да учинимо за себе и све око нас.

Корона вирус припада групи вируса који узрокују болест у распону од благе прехладе (које су најчешће) до тешког акутног респираторног синдрома (САРС). Први пут су изоловани 1962. године и од тада до данас су доказани као проузроковачи обољења код сисара и птица. Постоје корона вируси који узрокују обољење само код животиња. Инфекције корона вирусима су честе у људској популацији. Процењује се да вируси из ове групе проузрокују око половине свих респираторних инфекција код човека.

Нови корона вирус (SARS-Cov-2) припада истој подгрупи вируса као и већ познати корона вируси (MERS-CoV, SARS-CoV). Потврђен је интерхумани пренос вируса.

„Здравље бубрега свима и свуда - од превенције до откривања и равноправног приступа лечењу”

Oд болести бубрега, које се сврставају у хронична незаразна обољења, тренутно болује око 850 милиона људи широм света. Једна од десет одраслих особа има хроничну болест бубрега (ХББ). Оптерећење друштва овим болестима је у порасту, а предвиђа се да ће постати пети најчешћи узрок изгубљених година живота на глобалном нивоу до 2040. године.

Малигне болести представљају један од највећих јавноздравствених проблема на светском нивоу. Према најновијим подацима Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оптерећење малигним болестима у свету је у порасту, a очекује се да ће до 2032. године оболети 25 милиона људи широм света.

Стручњаци још и предвиђају да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Установљен 2002. године од стране Међународне кофедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, Међународни дан деце оболеле од рака постао је део Календара јавног здравља у Републици Србији 2013. године.

Данас се обележава у 88 земаља света са циљем подизања свести о малигним болестима у дечијем узрасту, и додатне подршке напорима који имају за циљ обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и подршке породицама.

Културни центар “Град” наставља са недавно започетом, лепом и оригиналном иницијативом организовања тематских журки чија је главна одлика да је на њима пушење забрањено. Овом сјајном, али и храбром идејом, као и доследношћу у њеном спровођењу, КЦ “Град” се врло брзо и природно, посредством фејсбук иницијативе “Непушачки локали у Београду”, повезао и са Градским заводом за јавно здравље Београд, као једном од водећих институција која се бави темом превенције и контроле пушења у нашој средини.

Акутне респираторне инфекције (АРИ) представљају најчешће инфекције савременог човека. Од ових инфекција одрасле особе просечно оболе 3-5 пута годишње, а деца још чешће. Са снижавањем спољашње температуре природна отпорност организма се знатно смањује и тиме се повећава склоност ка акутним инфекцијама дисајних путева. Пуна радна активност, дужи боравак у затвореним просторијама са недовољно свежег ваздуха - канцеларије, вртићи, школе, позоришта, скупови, превозна средства и сл. доприносе већој учесталости оболевања.

У ову групу болести спадају инфекције респираторног тракта изазване различитим микроорганизмима, најчешће вирусима, а знатно ређе бактеријама. Међу вирусима, као узрочницима акутних респираторних инфекција, најчешћи су вируси инфлуенце и параинфлуенце, респираторни синцицијални вирус, риновируси, аденовируси и други.