И поред великих изазова које нова школска 2020/2021. година носи са собом, Грaдски зaвoд зa jaвнo здрaвљe Бeoгрaд је, уз неопходна прилагођавања, наставио дугогодишњи низ едукација у оквиру реализације програма „Креативни рад са ученицима на превенцији злоупотребе психоактивних супстанци”, намењених просветним радницима и стручним сарадницима. Реализација ових обука спроведена је у оквиру пројекта који, већ трећу годину заредом, финансијски подржава Секретаријат за здравство Града Београда.

Три дводневна семинара реализована су 26-27. септембра, 3-4. и 11-12. октобра 2020. године у Градском заводу за јавно здравље Београд. Обуке је похађао укупно 41 просветни радник и сарадник из 13 београдских основних школа.

Овогодишњи Светски дан менталног здравља, долази у време пандемије вируса COVID- 19, када се наш свакодневни живот променио.

Протекли месеци донели су много изазова: за здравствене раднике, који пружају помоћ у отежаним околностима; за ученике који се прилагођавају похађању наставе од куће, уз проређене контакте са наставницима и вршњацима; за раднике који се излажу ризику од инфекције; за огроман број људи који живе у условима са ограниченом заштитом од COVID- 19; за људе са осетљивим менталним здрављем од којих су многи у још већој социјалној изолацији него раније.

Ултравиолетно (УВ) зрачење саставни је део сунчеве светлости, али може настати и на друге начине у оквиру различитих индустријских, комерцијалних, или забавних активности.

УВ зрачење је део укупног спектра (таласне дужине 100-400 нм) сунчеве светлости, и, иако његов већи део бива апсорбован током проласка кроз озонски омотач Земљине кугле, део зрачења (УВ А) који прође до површине може имати утицаја на здравље људи.

У мају 2012. светски лидери су се обавезали да ће смањити глобалну смртност од незаразних болести за 25% до 2025. године. Кардиоваскуларне болести (КВБ) су одговорне за скоро половину свих смртних исхода од хроничних незаразних болести, што их чини главним „убицом“ на свету. 

Светска федерација за срце, обележавањем Светског дана срца упознаје људе широм света са чињеницом да су КВБ водећи светски узрок смрти који сваке године однесе 17,9 милиона живота и предлаже акције које појединци и заједница могу предузети у циљу њиховог спречавања и контроле. Акције су усмерене ка упознавању људи са факторима ризика, као што су употреба дувана, нездрава исхрана и физичка неактивност чијом се превенцијом и контролом може избећи најмање 80% превремених смртних исхода од ових болести.

Светски дан контрацепције се обележава сваке године, 26. септембра. почевши од 2007. године. Кампања је покренута на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања. Такође, неопходно је младима омогућити што адекватнији приступ информацијама о сексуалном и репродуктивном здрављу.

Тематски неодвојив део кампање је и планирање породице као изузетно важно питање јавног здравља и са индивидуалног и са ширег друштвеног аспекта. Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја.

Последњих неколико година електрични тротинети постају све популарније превозно средство, пре свега у градовима, и користи их углавном млађа популација или пословни људи у циљу избегавања собраћајних гужви.

Позитивне стране све веће употребе ових превозних средстава јесу пре свега мање гужве у саобраћају и мање загађење ваздуха у градовима, као и боравак на отвореном и већи индивидуални комодитет услед непостојања потребе за паркинг простором. Лако се склапају, не заузимају много места и сходно томе се могу држати у затвореном простору - канцеларији, чекаоници и сл.

У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „Подржимо дојење за здравију планету”.

Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину.

Свет се током неколико претходних месеци суочава са највећим глобалним здравственим изазовом још од времена велике пандемије грипа након Првог светског рата.

На почетку пандемије је велики проблем представљао недостатак сазнања о биолошким карактеристикама вируса, механизмима преношења, начину на који се развија болест, као и веома широк спектар различитих симптома и тежине клиничке слике.