Градски завод за јавно здравље Београд је одликован сребрном медаљом за заслуге у борби против корона вируса.

Одликовања су проглашена поводом Дана примирја у Првом светском рату, 11. новембра.

“Заједно можемо поново да осмислимо зеленији и одрживији свет без дискриминације. Бољи свет за свако дете”.

Сваке године, треће недеље у новембру месецу обележава се Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода. Тај дан је посвећен сећању на милионе оних који су изгубили живот или били повређени у саобраћајним незгодама на путевима широм света, њиховим породицама, као и  одавању почасти свим припадницима хитних служби  и другим професионалцима који се свакога дана сусрећу и предано боре са последицама саобраћајног трауматизма.

Светски Дан борбе против шећерне болести (WDD) се обележава сваке године 14. новембра, на рођендан Сер Фредерика Бентинга, који је 1922. заједно са Чарлсом Бестом открио инсулин. Представља највећу светску кампању усмерену на подизање свести о дијабетесу, скрећући пажњу јавности коју чини више од милијарду људи широм света.

Дијабетес је једно од најчешћих хроничних незаразних обољења и представља велики јавноздравствени проблем. Светска здравствена организација (World Health Organization – WHO) и Међународна федерација за дијабетес (International Diabetes Federation – IDF), које су успоставиле овај Дан, процениле су да је 2017. године у свету оболело око 425 милиона људи од дијабетеса, а да ће се број оболелих до 2045. године повећати на 629 милиона.

Позна јесен... Давно су заборављени распусти и годишњи одмори, све се претворило у свакодневне зачаране кругове бројних обавеза – у радне, школске и домаће задатке. Такав густ режим обично захтева да сви све више времена проводимо у затвореним просторима. Све је мање оних лепих, дугих, топлих, сунчаних и сувих дана који све чешће место уступају све нижим температурама, све краћој обданици, киши, ветру, магли, снегу.

Уз све то, оправдани страх од пандемије COVID-19 и тежња да се од ње максимално заштитимо, води ка додатном редуковању многих животних активности, па тако и оних које се одвијају напољу.

Сваки лек који се употребљава има ефекте од којих организам има користи, али такође сваки лек може имати нежељена дејства. Нежељена дејства лека се јављају непосредно после примене лека или после извесног времена.То могу бити алергије, болови, вртоглавица, повишен крвни притисак, крварење, мучнина, промене срчаног ритма, промене на кожи, зујање у ушима и многе, многе друге.

Полифармација је истовремена примена четири или више лекова.То могу бити они који се издају на рецепт или се узимају без рецепта или су традиционални биљни лекови. Полифармација повећава вероватноћу да се код пацијената јаве нежељене реакције,услед повећаног ризика од интеракција између лекова, хране и биљних производа.

Oктобар - месец правилне исхране и Светски дан хране, Градски завод за јавно здравље Београд традиционално обележава у партнерству са београдским предшколским установама. Од прошле године обележавање овог важног датума употпуњено је сарадњом са још једним значајним партнером– Библиотеком града Београда.

Синхронизованим деловањем свих ових институција здравствено-васпитне активности добијају шире оквире, већу јачину и бољу препознатљивост код опште јавности.

Број људи на свету непрекидно расте. Предвиђања су да ће нас до 2050. године бити чак 10 милијарди. Тако брзо растућа популација безусловно диктира појачане потребе за свим ресурсима, а производња хране мораће да порасте за чак 66% у односу на актуелну. Овако озбиљан захтев подразумева неопходност усклађивања целокупне пољопривреде и система производње хране са принципима одрживог развоја.

У 2020. години, Светска организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organisation – FAO) слави свој 75. рођендан, док се истовремено цео свет суочава са незапамћеном здравственом, али истовремено и друштвено-економском кризом. У таквим приликама, не чуди што тема кампање која прати обележавање овогодишњег Светског дана хране „Гаји. Храни. Подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност” има за циљ да подигне колективну свест, да пробуди солидарност у људима, да покрене глобални активизам и удружено деловање свих појединаца, али и друштвених система.