Пушење се, као узрок смрти, повезује са око 7,2 милиона смртних исхода у свету годишње.

Временом, дуван убија око половине својих корисника, односећи тако више живота него АИДС, маларија и туберкулоза заједно. Како би се указало на размере епидемије употребе дувана и на опасност од превентибилних смрти и болести којима он доприноси, Светска здравствена организација је још давне 1988. године, прогласила 31. мај Светским даном без дувана.

У периоду 17-23. маја 2021. године низом различитих активности и манифестација на глобалном и локалном нивоу обележена је Шеста УН глобална недеља безбедности на путевима под слоганом “Улице за живот - волимо 30“, са циљем да се пажња јавности и доносилаца одлука усмери ка проблему управљања брзином у урбаним срединама.

Посебан нагласак ове Недеље је био на представљању зона са ограничењем брзине од 30 км/ч у градовима где се рањиви учесници у саобраћају континуирно укрштају са моторним возилима. „Зоне 30“ су промовисане као кључ за успостављање безбедног транспортног система који штити све кориснике путева, спречава настанак тежих повреда и смртних исхода у друмском саобраћају, олакшава постизање многих Циљева одрживог развоја и омогућава стварање безбедних, здравих, зелених градова у којима ће сви становници квалитетно живети.

Здравље урбаних заједница задобија све већи значај као концепт, имајући у виду демографска кретања на глобалном плану, као и њихове пројекције за будућност. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), преко 55% светске популације већ живи у градовима, док су очекивања да ће до 2050. године тај удео порасти на 68%.

Градови, као места највеће концентрације становништва носиће и највећи део других социјалних активности, што даје могућност да се њихова будућност планира и обликује према изазовима за које се очекује да ће преовладавати у времену које долази.

Пандемија вируса Ковид-19 почетком 2020. године довела је до смањења опште мобилности услед затварања читавих градова, региона и држава и преласком великог боја људи на рад од куће.

То је довело до смањења броја саобраћајних незгода, али не и пропорционалног смањења броја смртних исхода у саобраћају, с обзиром да је порасла учесталост практиковања ризичних понашања у саобраћају, пре свега вожње прекомерном и неприлагођеном брзином.

Прекомерна и неприлагођена брзина представља основни узрок готово сваког трећег смртног исхода у саобраћајним незгодама широм света. У Европи, скоро 50% погинулих чине рањиви учесници у саобраћају – пешаци, бициклисти и мотоциклисти, и они најчешће страдају у судару са моторним возилима.

Сходно томе, Шеста Глобална УН недеља безбедности на путевима, која се обележава од 17. до 23. маја ове године, истиче предност и неопходност ограничења брзине и позива доносиоце одлука широм света да се заузму за ограничење брзине од 30 км/ч у урбаним срединама- пре свега оним где људи живе и раде, а деца уче и играју се.

Међународни дан медицинских сестара обележава се у целом свету сваке године 12-тог маја, у спомен на рођење Флоренс Најтингел, британске медицинске сестре, зачетнице модерног сестринства као признате професије.

Сваке године Међународнo веће сестара (ICN) препоручи тему коју ће медицинске сестре широм света истраживати током године. Овогодишња тема дефинисана је под слоганом „Сестринство – глас који води – визија здравстене будућности “.

"Кретањем до здравља" - 10. мај, међународни је дан који је 2002. године креирала Светска здравствена организација ради промоције физичке активности.

Овај дан, надахњујући нас да будемо активнији, представља одличну одскочну даску за покретање новог вида физичке активности или повећање постојеће. Најбоље је да радите нешто у чему уживате и што одговара вашем начину живота. Сви физичкој активности приступамо мало другачије - неко шета пса два пута дневно, неко иде на вечерње трчање, вози бицикл, неко ужива у игри са својом децом, а неко одржава башту или планинари.

Градски завод за јавно здравље Београд обавља редовну контролу хигијенске исправности воде за пиће на 32 јавнe чесмe са изворском водом у ужој и широј зони града, при чему се испитивање са 16 јавних чесама спроводи два пута месечно током целе године, а са 16 јавних чесама у приградским насељима, једанпут месечно у периоду од априла до септембра. Ова контрола се обавља у оквиру програма мониторинга квалитета подземних вода на територији Београда, финансираног од стране Секретаријата за заштиту животне средине града Београда.

Да би вода могла да се користи за пиће мора да буде здравствено безбедна, тј. исправна и у погледу физичко-хемијских и у погледу микробиолошких особина, односно да испуњава услове важећег Правилника о хигијенској исправности воде за пиће.