4. Глобална недеља безбедности на путевима Уједињених нација

безбедност у саобраћајуСваке године 1,25 милиона људи погине у саобраћајним незгодама на путевима, а између 20 и 50 милиона бива лакше или теже повређено. Повреде у саобраћају представљају водећи узрок смрти деце и младих узраста 5-29 година.

Подаци Светске здравствене организације указују да је превелика или неприлагођена брзина основни узрочник скоро сваког трећег смртног исхода у саобраћајним незгодама широм света. У Европи готово 50% погинулих чине рањиви учесници у саобраћају - пешаци, бициклисти или мотоциклисти.

Бројне студије указују да се у просеку 40-50% возача не придржава прописаних ограничења брзине. Возачи мушког пола, млади возачи или они под утицајем алкохола чешће учествују у саобраћајним незгодама изазваним неодговарајућом брзином.

„Брзина се налази у сржи проблема повреда у саобраћају широм света“-наглашава др Маргарет Чен, Генерални директор СЗО. “Повреде у саобраћају се могу спречити, смањење просечне брзине од само 5% може довести до смањења броја саобраћајних незгода са погинулим лицима и за читавих 30%, и спасити бројне животе.“ Др Чен даље истиче да „Уколико би земље усмериле пажњу само на ову кључну опасност, путеви би постали много безбеднији, како у погледу сачуваних живота, тако и у повећању броја оних који пешаче или возе бицикле, са дугорочним позитивним ефектима по здравље."

И поред свега,  само 47 земаља у свету примењује ограничење брзине у урбаним срединама од 50 km/h или мање, и омогућава локалним властима да додатно смање ово ограничење у зони школе, стамбеним или пословним зонама.

Потребни су велики напори на националном нивоу како би се заштитили сви учесници у саобраћају, а искуства земаља које су смањиле број погинулих у саобраћају указују да је управо решавање проблема прекомерне или неприлагођене брзине једна од кључних ствари у побољшању безбедности саобраћаја на путевима.

Мере за регулисање брзине које су се показале ефикасним укључују:

  • изградњу или модификацију путева са мерама смиривања саобраћаја, као што су кружни токови, лежећи полицајци и друге сличне препреке;
  • успостављање ограничења брзине које одговарају намени сваког пута;
  • спровођење ограничења брзине мануелном или аутомaтском контролом;
  • уградњу нових технологија у возила, као што су систем интелигентне регулације брзине (ИСА) или аутоматски системи наглог кочења;
  • подизање свести јавности о опасностима од брзине.

Земље које су имале највише успеха у драстичном смањењу стопе погинулих у саобраћају на путевима у последњих неколико деценија – као што су Холандија, Шведска, и Велика Британија – имале су свеобухватни приступ у решавању овог проблема. Оне су дале приоритет безбедној брзини као једној од четири кључне компоненте у системском приступу повећања безбедности, заједно са безбедном путном инфрастуктуром, безбедним возилима и безбедним учесницима у саобраћају.

Сходно томе 4. Глобална недеља безбедности на путевима Уједињених нација, која ће бити обележена у  периоду 8-14. маја 2017. године под слоганом “Успори и сачувај животе“, биће посвећена брзини и опасностима које она са собом носи, као и активностима и мерама које треба предузети како би се умањио овај водећи ризик од смрти и повреда у саобраћају.

Велики број земаља широм света, преко 100, међу којима је и наша земља, је подржао ову иницијативу,са преко 300 најављених различитих манифестација на ову тему.

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351