Грип и респираторне инфекције у Београду

ГрипЕпидемиолошки надзор над грипом у сезони 2014/2015 спроводи се од 29.9.2014. године (40.извештајна недеља), како би се омогућило праћење епидемиолошких, клиничких и вирусолошких карактеристика обољења и траје до 20. извештајне недеље    (11-17.5.2015. године).

Према извештајима здравствених установа примарне здравствене заштите (домови здравља, Завод за заштиту здравља студената, Завод за здравствену заштиту радника ЖТП-а и Завод за здравствену заштиту радника МУП-а) на територији Београда у периоду 19.01.- 25.01.2015. године од акутних респираторних инфекција (АРИ) оболело је 15.474 особа са инциденцијом од 932,5, а од обољења сличних грипу (ОСГ) 122 са инциденцијом од 7,4 на 100.000 становника.



У односу на претходну (3) извештајну недељу (12.01.2015 - 18.01.2015.) број оболелих од АРИ је приближно исти (15.375), а број оболелих од ОСГ је за  74,3% већи (70).

Међу оболелима од АРИ највише је особа добне групе 20-64 година (35,0%), затим узраста 5-19 (33,5%) и узраста до 4 године (22,3%). Особа старости 65 и више година међу оболелима од АРИ било је 9,2%. Највећа инциденција АРИ се бележи у узрасту од 0-4 године (4202,3/100.000) и од 5-19 година (2204,2/100.000).

Од укупног броја особа пријављених са ОСГ највише је особа добне групе 30-64 године (56 - 45,9%) и особа добне групе 20-29 година (23 – 18,9%). Удео особа од 5-19 година је 17,2%, старијих од 65 година је 13,9% и деце узраста до 4 године 4,1%. Највећа инциденција ОСГ се бележи у узрасту 20-29 година (10,3/100.000) и узрасту 5-19 година (8,9/100.000).

Активност грипа у Европском региону  још увeк је на ниском нивоу у већини источних земаља.  У 15 земаља северне, западне и централне Европе бележи се средња активност грипа (Енглеска, Шкотска, Финска, Шведска, Холандија, Белгија, Француска, Швајцарска, Румунија, Грчка, Словенија, Албанија, Малта, Шпанија, Португалија, Литванија). Висока активност грипа се региструје у Италији. Потврђена су оба подтипа вируса А (Х3Н2), А (Х1 Н1) и тип Б, од којих је А (Х3Н2) домонантан.

На територији Београда активност грипа је на ниском нивоу.

У узетом материјалу на територији Београда у Националној референтној лабораторији за инфлуенцу Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" лабораторијски су потврђене инфекције изазване са оба подтипа вируса А  (АХ1 и А Х3).

Доказом првих случајева оболевања од грипа у овој сезони очекује се даље повећање оболевања од грипа у наредном периоду.

У периоду од 1.10.2014. до 25.01.2015. године у београдским Здравственим установама вакцинисано је против сезонског грипа  укупно 44.594 особа, што чини  85,9% у односу на дистрибуирану количину вакцина (51.869).

Најефикаснија мера превенције грипа је вакцинација и препоручује се свим особама које су у повећаном ризику од развоја компликација да се што пре вакцинишу, при чему се заштита ствара за 2-3 недеље од добијања вакцине. Вакцина се може примити у било које време у току трајања сезоне грипа, чак и кад је вирус почео да се шири у окружењу.     

Такође, опште мере превенције обухватају избегавање блиских контакта са оболелим особама, редовно прање руку уз избегавање додиривања очију, носа и уста, проветравање просторија. Јачање опште отпорности организма подразумева адекватан режим рада и одмора и исхрану богату витаминима.                                             

Više korisnih informacija o gruipu i sprečavanju imfekcija pogledajte ovde.

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351