Актуелна епидемиолошка ситуација MERS-CoV

Блискоисточни респираторни синдром (Middle East Respiratory Syndrome – MERS-CoV) је болест узрокована корона вирусом који захвата респираторни систем (плућа и трахео-бронхијално стабло). Већина регистрованих оболелих пацијената има врло тешку акутну респираторну болест праћену повишеном температуром, кашљем и отежаним дисањем.

Од априла 2012. године, када се откривају први оболели у Саудијској Арабији, па до 28.06.2015. године регистровано је укупно 1.379 случајева оболевања од блискоисточног респираторног синдрома у 26 земаља, од којих је 531 са смртним исходом.

Дистрибуција потврђених случајева оболевања и умрлих од MERS-а према земљама у којима су регистровани, приказана је у табели 1.

Табела 1. Потврђени случајеви оболевања и умрлих од MERS-а према земљама у којима су регистровани, март 2012. –28. јун 2015. године


Регион
Земља Број оболелих Број умрлих
Блиски исток Саудијска Арабија 1.040 459
Уједињени Арапски Емирати 81 11
Јордан 19 6
Катар 13 5
Оман 6 3
Иран 6 2
Кувајт 3 1
Египат 1 0
Јемен 1 1
Либан 1 0
Европа Велика Британија 4 3
Немачка 3 2
Француска 2 1
Холандија 2 0
Грчка 1 1
Турска 1 1
Аустрија 1 0
Италија 1 0
Африка Алжир 2 1
Тунис 3 1
Азија Кина 1 0
Малезија 1 1
Филипини 2 0
Јужна Кореја 181 32
Тајланд 1 0
Америка Сједињене Америчке државе 2 0
Укупно   1379 531


Већина случајева оболевања забележена је на подручју Блиског Истока и они чине 85% свих оболелих. Велики број оболелих је регистрован и у Јужној Кореји (13,1%). Сви случајеви оболевања пријављени ван подручја Блиског Истока су или боравили на Блиском Истоку/Јужној Кореји или су били у контакту са особом која је боравила на подручју Блиског Истока/Јужне Кореје у периоду инкубације.

Оваква учесталост на вишеструким локацијама Блиског истока упућује на чињеницу да би вирус могао бити широко распрострањен на Арапском полуострву, а највише у Саудијској Арабији. Према постојећим сазнањима, главни анимални резервоар MERS-CoV су камиле, које би могле имати важну улогу у директном и индиректном преносу вируса на људе.
Дистрибуција потврђених случајева MERS-CoV инфекције према месту могућег заражавања, закључно са 28. јуном 2015. године приказана је на графикону 2.

Графикон 2. Дистрибуција потврђених случајева  MERS-CoV инфекције према месту могућег заражавања, закључно са 28. јуном 2015. године          

Уобичајени знакови и симптоми болести укључују повишену телесну температуру, грозницу, главобољу, непродуктивни кашаљ, отежано дисање и болове у мишићима. Остали симптоми могу бити гушобоља, ринитис, продуктиван кашаљ, вртоглавица, мучнина, повраћање, дијареја и бол у стомаку.

Расположиви подаци упућују да се вирус вероватно преноси директним и индиректним путем преко контаминираних предмета, а могуће је и капљичним путем.

Просечна инкубација MERS-CoV инфекције је 5-6 дана, са распоном од 2 до 14 дана.
Смртност код регистрованих случајева MERS-CoV инфекције износи око 40%, при чему је она већа код старијих особа, имунокомпромитованих особа и код особа са хроничним болестима. Стварна смртност од ове болести је највероватније знатно мања због тога што се региструју само оболели са тешком клиничком сликом и они који се лабораторијски испитују.

Процена ризика
Европски центар за контролу болести процењује да је ризик од заражавања држављана ЕУ низак. Међутим, имајући у виду континуирани ризик од импортовања овог вируса у земље ЕУ, неопходно је спроводити надзор над путницима у међународном саобраћају који бораве/су боравили у подручјима са трансмисијом MERS-CoV. У случају импортовања случаја MERS-CoV, од највећег значаја је спречити ширење инфекције у здравственим установама. У том смислу је неопходно стриктно се придржавати свих мера предострожности у здравственим установама. Пацијенте, према препоруци СЗО, треба изоловати, по могућству у собу са негативним притиском, где је ваздушни притисак нижи од околине. Здравствени радници који лече и негују оболелу особу треба да користе одговарајућу личну заштитну опрему (маска, штитнике за очи, заштитни мантил/кецеља и рукавице) као додатак стандардним мерама предострожности.

Савет путницима
Сви путници за Блиски Исток треба да избегавају непотребан контакт са камилама.
Путници треба често да перу руке водом и сапуном и да одржавају личну хигијену, нарочито пре и после посете фармама и пијацама. Треба избегавати конзумацију свежег, непрокуваног млека било ког порекла, односно избегавати млечне производе и било коју врсту хране која би могла бити контаминирана животињским излучевинама, а без претходног чишћења, прања  и/или правилне термичке обраде.

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351