Akutne respiratorne infekcije
Akutne respiratorne infekcije (ARI) predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. Od ovih infekcija odrasle osobe prosečno obole 3-5 puta godišnje, a deca još češće. Sa snižavanjem spoljašnje temperature prirodna otpornost organizma se znatno smanjuje i time se povećava sklonost ka akutnim infekcijama disajnih puteva. Puna radna aktivnost, duži boravak u zatvorenim prostorijama sa nedovoljno svežeg vazduha - kancelarije, vrtići, škole, pozorišta, skupovi, prevozna sredstva i sl. doprinose većoj učestalosti obolevanja.
U ovu grupu bolesti spadaju infekcije respiratornog trakta izazvane različitim mikroorganizmima, najčešće virusima, a znatno ređe bakterijama. Među virusima, kao uzročnicima akutnih respiratornih infekcija, najčešći su virusi influence i parainfluence, respiratorni sincicijalni virus, rinovirusi, adenovirusi i drugi.
SIMPTOMI:
Kijavica, kašalj, iritacija i curenje iz nosa, povišena temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, bolovi u grlu, drhtavica i malaksalost. Tegobe traju od 2 do 7 dana.
Najčešće se akutne respiratorne infekcije manifestuju kao akutni nazofaringitis (akutni rinitis tj.,akutno zapaljenje nosnog dela ždrela”) koji je u narodu poznat po nazivu “prehlada”, ređe nastaje upala grla, sinusa, srednjeg uha, a nekad dolazi i do upale donjih disajnih puteva, bronhitisa i upale pluća.
LEČENJE:
Na prvom mestu je simptomatska terapija: lekovi protiv povišene telesne temperature i protiv bolova (antipiretici, analgetici), lekovi za ublažavanje kašlja odnosno za olakšavanje iskašljavanja, pastile za dezinfekciju grla, kapi za nos i sl. Važno je obezbediti i dovoljan unos tečnosti i toplih napitaka u organizam, odgovarajući higijensko – dijetetski režim ishrane i mirovanje. Veoma je bitno istaći da antibiotici ne utiču na viruse, tako da primena antibiotika ne utiče na tok i dužinu bolesti. Antibiotici se uključuju u terapiju jedino po preporuci lekara.
PREVENTIVNE MERE U CILJU SPREČAVANJA ARI I NJIHOVIH KOMPLIKACIJA:
Najznačajnije preventivne mere su održavanje lične higijene:
- redovno pranje ruku,
- pokrivanje usta maramicom pri kijanju i kašljanju,
- higijenski način odlaganja izlučevina iz nosa,
- češće provetravanje prostorija,
- izbegavanje dužih boravaka u zatvorenim prostorijama sa puno ljudi.
Uzročnici akutnih respiratornih bolesti prenose se: direktnim kontaktom (kašljanje, kijanje, rukovanje sa obolelom osobom, poljubac) i indirektnim kontaktom (preko predmeta zajedničke upotrebe koji su prethodno kontaminirani od strane obolele osobe).
Jedna od najboljih preventivnih mera kada je reč o zaraznim bolestima je vakcinacija. Vakcina protiv gripa (influence) je najpoznatija vakcina kada je reč o prevenciji obolevanja od akutnih respiratornih infekcija, ali daje odgovarajući stepen zaštite samo od virusa gripa, ne i od drugih vrsta virusa. Vakcinacija protiv gripa se preporučuje svake godine, prvobitno licima sa nekom od hroničnih bolesti tj. svim licima starijima od 65 godina života. Imunitet se stiče 2 do 3 nedelje nakon sprovedene imunizacije i traje od 6 do 12 meseci. Zbog ove činjenice, kao i zbog stalne promene cirkulišućih sojeva virusa gripa, neophodna je vakcinacija protiv ove infekcije svake godine, a najbolje je da se obavi sa početkom dolaska hladnije sezone. Efikasnost vakcine je različita u zavisnosti od uzrasta obolelih (sa starošću opada), ali je dokazano da se u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se smanjuje mogućnost za dobijanje neke od komplikacija.
