U susret Svetskom danu hrane - Pravilna ishrana - u službi zdravlja pojedinca i zdravlja planete

svetski dan hrane 2019Oktobar se tradicionalno obeležava kao mesec pravilne ishrane, a Svetski dan hrane obeležava se 16. oktobra, na dan kada je 1945. godine osnovana Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Ove godine, globalna kampanja posvećena je pravilnoj ishrani u funkciji smanjenja problema gladi u svetu, kao jednom od Ciljeva održivog razvoja definisanih za period do 2030. godine.

Ubrzani procesi globalizacije i urbanizacije, uz značajan prosečni porast prihoda svetskog stanovništva, doveli su tokom proteklih nekoliko decenija do dramatičnih promena kada je reč o kvalitetu i načinu ishrane ljudi.

Sa sezonski prilagođene ishrane, bazirane dominantno na namirnicama biljnog porekla, koje su bogate vlaknima, u relativno kratkom vremenskom periodu prešlo se na masovno konzumiranje visokoprerađenih proizvoda bogatih skrobom, na ishranu koja obiluje mesom i širokom spektrom prerađevina životinjskog porekla. Nepobitna je činjenica da se danas značajno manje vremena provodi u pripremi obroka kod kuće, dok se većina ljudi, naročito u urbanim zonama, sve više oslanja na velike nabavke u lancima supermarketa, na brzu tzv. „uličnu“ hranu (eng. streetfood / fastfood) i kupovinu gotovih obroka „za poneti“.

Hrana u mnogočemu neusklađena sa principima pravilno izbalansirane ishrane, u kombinaciji sa sedentarnim načinom života, doveli su do toga da su stope gojaznosti u svetu u stalnom porastu, i to ne samo kako se do skora mislilo, u razvijenijim, odnosno bogatijim društvima. Danas je, prema poslednjim dostupnim podacima, u svetu gojazno preko 670 miliona odraslih i oko 120 miliona dece i mladih do 19 godina starosti. Čak oko 40 miliona dece uzrasta ispod 5 godina spada u kategoriju gojaznih.

Nasuprot pandemije gojaznosti, u svetu i dalje gladuje oko 820 miliona ljudi. Cilj smanjenja broja gladnih u svetu, iako u izvesnoj meri postignut, s druge strane, doveo je do drastične redukcije broja biljnih kultura koje se gaje, što je vremenom vodilo ka sve ograničenijoj ponudi i sve manjoj raznovrsnosti namirnica u svakodnevnoj upotrebi stanovništva širom sveta. Problem gladi tako je delimično smenjen problemom „skrivene gladi“, naročito u manje razvijenim delovima sveta. „Skrivena glad“ podrazumeva nedostatak određenih minerala i vitamina u ishrani, i pored naizgled odgovarajućeg ili čak prekomernog stepena uhranjenosti pojedinaca ili određenih populacija. Ovo stanje, baš kao i neuhranjenost i gojaznost, takođe može voditi nastanku brojnih akutnih, ali i hroničnih poremećaja zdravlja.

Poznato je da je nepravilna ishrana jedan od ključnih faktora nastanka masovnih oboljenja čovečanstva, kakva su, u prvom redu, kardiovaskularna, maligne bolesti i dijabetes, koja često dalje vode ka razvoju širokog spektra težih zdravstvenih posledica, uključujući i prerani smrtni ishod. Stoga se može reći da se čak svaka peta prevremena smrt u svetu može direktno povezati sa nezdravom ishranom.

Prema aktuelnim procenama Svetske zdravstvene organizacije, gojaznost i razne forme neuhranjenosti trenutno pogađaju svakog trećeg stanovnika naše planete, uz projekciju da će već 2025. godine, što nije predaleka budućnost, njima biti pogođena čak svaka druga osoba na svetu. Nepovoljni zdravstveni ishodi, osim što pogađaju pojedince, generišu i značajan trošak za zdravstvene i druge sisteme većine zemalja.

Nedovoljno raznovrsna i neizbalansirana ishrana, velika je pretnja i po životnu sredinu i stanje cele planete. „Zelena revolucija“, započeta pre oko 50 godina, sa ciljem da nahrani što više gladnih u svetu, kao strateški imperativ je postavila masovnu proizvodnju kultura koje daju velike prinose. Ovakva strategija dovela je do delimičnog uspeha u ostvarivanju primarnog cilja – hranom su obezbeđeni pojedini delovi planete. Cilj, ispostavlja se, nije baš najmudrije birao sredstva... Neracionalna eksploatacija zemljišta i vode, posledični porast zagađenja svih prirodnih resursa, uz veoma diskutabilni učinak kada je reč o zdravlju ljudi, neminovno navode na zapitanost – da li je ovo bila još jedna revolucija koja je „pojela svoju decu“?

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351