Dan zdravih gradova - 20. maj 2019.

дан здравих градова 2019Dan zdravih gradova, kao jedan od važnih datuma iz Kalendara zdravlja, biće obeležen 20. maja različitim inicijativama i aktivnostima kako u svetu tako i u Republici Srbiji.

Centri za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i Instituta za javno zdravlje Niš, u svojim sredinama kroz zajednički osmišljene aktivnosti, a povodom Dana zdravih gradova, nastojaće da mobilišu građane i donosioce odluka da partnerski ulažu napor u izgradnju zdravih urbanih sredina prilagođenih potrebama stanovnika.

Treća po redu godina zajedničkog uspešnog obeležavanja Dana zdravih gradova u tri najveće urbane sredine u Srbiji, pokazuje odlučnost da se istraje u zalaganju da naši gradovi postanu mesta prosperiteta i razvoja kroz unapređenje i očuvanje zdravlja svojih građana.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd ove godine će ugostiti kolege iz Instituta za javno zdravlje Niš, i u zajedničkoj akciji sa partnerskim organizacijama obeležiti Dan zdravih gradova na dve lokacije:

  • u parku „Tašmajdan“, kod velike šahovske table, od 12-14 časova;
  • na platou zgrade Prirodno-matematičkog fakulteta, Studentski trg 12-16, od 13-15 časova
  • u događajima će učestvovati i predstavnici Crvenog krsta Beograda, Udruženja za borbu protiv dijabetesa grada Beograda „Plavi krug“, Fitnes centra „Corpo“, Studentske organizacije Farmaceutskog fakulteta (BPSA), časopisa „Lice ulice“.

Institut za javno zdravlje Vojvodine, povodom Dana zdravih gradova usmerava pažnju na obeležavanje PRVE EVROPSKE NEDELJE JAVNOG ZDRAVLJA od 13-17. maja, pod sloganom: „Proslavljamo zdravlje stanovništva“.

Ove godine se od 13. do 17. maja, prvi put obeležava Evropska nedelja javnog zdravlja (u organizaciji Evropskog udruženja za javno zdravlje), a svaki dan je posvećen određenoj temi:

  • 13. maj: "Postati, biti i ostati fizički aktivan",
  • 14. maj: "Zdrava okruženja",
  • 15. maj: "Zdravstvena zaštita za zaštitu zdravlja",
  • 16. maj: "Održivi i zdravi načini ishrane" i
  • 17. maj: "Mentalno zdravlje mladih".

Više informacija o aktivnostima dostupno je na internet stranici instituta: www.izjzv.org.rs

Šta je zdrav grad? Koje su prednosti i nedostaci urbanog života? Zašto je važno razvijati koncept zdravog grada? Kako grad transformisati u zdravu sredinu koja pruža podršku ličnom i svukupnom razvoju? Ko su nosioci razvoja zdravih gradova? ...

Odgovori na ova pitanja ističu ogroman uticaj urbanih sredina na zdravlje njenih građana, a istovremeno daju smernice za razvoj gradova u zdrave sredine. Naime, gotovo polovina svetske populacije živi u urbanim sredinama. Trend rasta gradskog stanovništva će već 2030. godine oko 60% čovečanstva smestiti u gradove. U evropskom regionu već oko 70% ljudi živi u gradovima i urbanim konurbacijama sa tendencijom daljeg rasta.

Urbana područja pružaju velike mogućnosti pojedincima i porodicama da napreduju kroz dostupne sisteme obrazovanja, kulture, sportske infrastrukture, sistema socijalne podrške, kroz veće mogućnosti za zaposlenje i značajnije dostupan sistem zdravstvene zaštite u odnosu na ruralna područja. Gradovi su motori ekonomskog prosperiteta svake države, ali istovremeno lokacija najvećeg bogatstva u zemlji na jednoj strani dok na drugoj strani predstavljaju dom ekstremnog siromaštva i posledično lošeg zdravlja.

Gradovi su često i nezdrava mesta za život, koje karakteriše prenaseljenost, gust saobraćaj, zagađenje, buka, epidemije, visoke stope kriminala i nasilja, socijalna izolacija za starije osobe, mlade porodice, migrante, beskućnike, seksualne radnike i sve druge ''nevidljive'' stanovnike gradova. Među stanovnicima gradova beleži se stalno povećanje obolevanja i umiranja od masovnih nezaraznih bolesti, povreda, zloupotrebe alkohola i droga, pri čemu su posebno ugroženi nisko obrazovani, nezaposleni odnosno siromašni. U tom smislu marginalizacija i segregacija navedenih grupa gradskog stanovništva, doprinose značajno manjem korišćenju kolektivnih resursa i proističućem lošem zdravstvenom statusu.

Sve navedeno iziskuje najozbiljniji pristup u kreiranju svih infrastrukturnih aspekata života jednog grada kako bi on svim svojim stanovnicima obezbedio podsticajno, sigurno i zdravo okruženje.

дан здравих градова 2019.

Koncept zdravog grada – šta kažu stručnjaci?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naglašava da je, kada razmišljamo o konceptu zdravog grada, važnost procesa putem kojih težimo da postignemo određene ciljeve u zdravlju, veća od važnosti dostizanja samih krajnjih ishoda. Ukoliko u određenom gradu postoji svest o značaju zdravlja, kao i aktivni procesi koji teže da određene ciljeve u zdravlju ostvare, trenutno zdravstveno stanje posmatrane zajednice ne mora biti ključan činilac u odlučivanju da li je grad u celini „zdrav“.

Čak ni dostizanje ciljeva iskazanih u određenim zdravstvenim parametrima ne može biti pouzdan pokazatelj da li su jedan određen grad ili zajednica „zdravi“. Zdravim gradom se smatra zajednica koja neprekidno radi na stvaranju i unapređenju fizičkog i socijalnog okruženja, kao i na uvećanju onih resursa koji omogućavaju ljudima da se uzajamno podržavaju u ostvarivanju svih životnih potreba i maksimalnom razvitku ličnih potencijala. Posvećenost zdravlju i organizovani napori na ostvarenju ideala zdravog grada, zahtevi su koji se stavljaju pred one koji žele da svoju zajednicu u kojoj žive učine zdravom.

Koji su osnovni ciljevi koje treba da dostigne jedan zdrav grad?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi niz dostignuća, čijem ostvarenju treba da teži jedan zdrav grad:

  • čisto, bezbedno i kvalitetno fizičko okruženje (npr. objekti za stanovanje)
  • negovanje ekosistema koji je stabilan u sadašnjosti, i dugoročno održiv
  • snažna zajednica, u kojoj se baštine odnosi međusobnog uvažavanja i podrške
  • visok stepen uključenosti i nadzora od strane građana u procesima donošenja odluka koje utiču na njihove živote, zdravlje i blagostanje
  • obezbeđivanje osnovnih životnih potreba (hrana, voda, bezbednost, stanovanje, prihodi itd.) za sve stanovnike grada
  • dostupnost raznih resursa i raznolikih iskustava, sa mogućnostima široke ponude kontakata, interakcije i komunikacije
  • raznovrsna, vitalna i inovativna ekonomija
  • povezanost sa prošlošću grada, kroz vezu sa njegovim kulturnim nasleđem, kao i sa drugim zajednicama i pojedincima
  • dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita
  • dobro zdravlje zajednice (visoke vrednosti pokazatelja zdravlja i niske vrednosti pokazatelja oboljevanja)

Kako raditi na dostizanju ideala zdravog grada?

Usvajanjem pristupa koji postavlja zdravlje visoko na listi političkih i socijalnih prioriteta jednog grada, u paru sa snažnim javnozdravstvenim delovanjima u lokalnoj sredini, predstavlja najvažniji korak u ovom smeru. Inovativni pristupi i partnerstva na raznim nivoima, treba da budu posvećeni svim aspektima zdravlja i uslova života u jednom gradu, a za celokupan uspeh ovih nastojanja potrebni su:

  • nedvosmislena politička opredeljenost za ovakve ciljeve
  • vođstvo
  • institucionalna prilagođavanja
  • intersektorska saradnja

Brigom za sopstveno zdravlje, kao i za zdravlje lokalne zajednice, učinićemo prvi neophodan korak u postizanju zdravlja jednog grada. Sa druge strane, preduslov napretka svakog pojedinca i grupa u urbanoj sredini jesu jednakost u pristupu resursima i osnovnim dobrima, socijalna kohezija, intersektorsko partnerstvo uz podršku lokalnih vlada kao i aktivna participacija građana.

Grad treba da bude proaktivna sredina koja omogućava najveći kvalitet života za sve stanovnike. To je sredina koja treba da razvija sisteme podrške svakom građaninu, koje obezbeđuje jednak pristup raspoloživim sistemima zdravstvene zaštite, jednak pristup obrazovanju, kulturi, zapošljavanju, sredina koja ima uspostavljene savremene algoritme tretmana smeća, otpadnih voda, odnosno sanitarne i higijenske prilike u skladu sa najvišim standardima, sredina koja ume da se nosi sa zagađenjem vazduha, bukom i da efikasno rešava krizne situacije.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351