Primena probiotika tokom terapije antibioticima

Druga polovina dvadesetog veka donela je masovnu upotrebu antibiotika u lečenju različitih bakterijskih infekcija. Tokom godina su razvijani novi antibiotici, kombinacije antibiotika i njihovog doziranja, kao i trajanja terapije. Uspešnost lečenja antibioticima kod različitih infektivnih bolesti su dugo u drugom planu držali neželjene efekte koji su se pojavljivali tokom i posle terapije antibioticima. Novi koncepti terapije su doprineli uspešnosti u lečenju mnogih bolesti ali i pojavi neželjenih efekata tokom i posle terapije antibioticima.

Svako od nas poseduje sopstvenu bakterijsku saprofitnu floru na koži, sluzokoži, sistemu organa za varenje i dr. Sa svojom bakterijskom florom živimo u simbiozi, što znači da u tom odnosu i mi i bakterije imamo koristi. Naša bakterijska flora nas čuva od naseljavanja manje poželjnim, patogenim bakterijama. Poremećaji i nestajanje naše bakterijske flore, do koje može doći tokom i posle antibiotske terapije, može dovesti do razmožavanja neželjene patogene bakterijske flore koja je otporna na primenjeni antibiotik. Ovo je naročito izraženo u crevima. Tok bolesti može biti blag, ali i vrlo ozbiljan. Danas je uobičajeno da se uporedo sa antibioticima daju probiotici. Probiotici su na poseban način pripremljene kulture bakterija koje su “korisni“ stanovnici creva. Probiotici se daju sa ciljem da se nadoknadi saprofitna flora. Najčešće korišćeni probiotici su različite vrste roda Bifidobacterium i Lactobacillus.

U situaciji kada ste bolesni i kada vaš lekar smatra da treba da vas leči antibiotikom, posavetujte se sa njim oko primene probiotika. Primena probiotika je važna u toku trajanja lečenja antibioticima, omogućava održavanje saprofitne flore creva i sprečava pojavu neželjenih efekata terapije.