Zaštitimo se od duvana!

Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se svakog 31. januara, već više od dve decenije. Ova značajna tradicija se nastavlja i ove godine, pod opštim sloganom „Zaštitimo se od duvana”.

I pored toga što se procenjuje da preko 19.000 ljudi umre od posledica upotrebe duvana svakog dana, više od milijardu stanovnika naše planete i dalje puši. Ono što je interesantno je da skoro 80% njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Slična situacija prisutna je i u našoj zemlji. Svaki treći odrasli stanovnih Srbije izjavljuje da trenutno puši, a najveći udeo njih je među onima sa manjim primanjima, dok je najveći broj onih koji se izjašnjavaju kao svakodnevni pušači čak u kategoriji nezaposlenih.

Kampanja koja prati ovaj važan datum, pre svega,  ima za cilj da istakne višestruke posledice koje duvan ima po zdravlje ljudi, ali i njegov negativan uticaj na čovekovu okolinu. Sagledavajući slojevitost, razmere i ozbiljnost ovog problema, neizbežan je zaključak o neophodnosti multisektorskog delovanja u oblasti kontrole duvana.

Duvanom izazvano oštećenje životne sredine dešava se kontinuirano tokom svih faza životnog ciklusa ove biljke, od pripreme terena za gajenje, samog gajenja i prerade duvana, dalje proizvodnje duvanskih proizvoda i njihove distribucije, sve do efekata konzumiranja od strane krajnjeg potrošača i otpada koji nastaje nakon njegove upotrebe. U tom smisliu, najproblematičniji su filteri od cigareta – samo od njih se godišnje, na svetskom nivou, generiše više miliona kilograma otpada.

S druge strane, kada je reč o neposrednim efektima pušenja po zdravlje ljudi, već decenijama unazad neprekidno se umnožava broj naučnih dokaza koji iznova potvrđuju da upotreba duvana i duvanskih  proizvoda značajno povećava rizik od nastanka veoma širokog spektra hroničnih nezaraznih oboljenja. Duvan je drugi vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska. Za čak 17% smrtnih ishoda izazvanih bolestima srca i krvnih sudova, odgovorno je upravo pušenje, ali čak i sama izloženost duvanskom dimu.

Naime, uz nesumnjive negativne efekte po zdravlje samih pušača, i sam boravak u bilo kom javnom, radnom ili životnom prostoru u kome je prisutan  duvanski dim, i nepušače dovodi u stanje povećanog rizika od nastanka brojnih poremećaja zdravlja. U tom smislu, mora se posebno istaći da je osetljivost najmlađih na duvanski dim značajno veća u odnosu na odraslu populaciju. Naučno je potvrđeno da deca izložena duvanskom dimu češće obolevaju od akutnih i hroničnih upala  donjih respiratornih puteva, infekcija srednjeg uha, kao i da imaju češće astmatične napade koji su pritom i jačeg intenziteta.

Pored svega pomenutog, ovogodišnje obeležavanje Nacionalnog dana bez duvana kao još jedan, veoma važan cilj, ima i da ukaže i na neke nove izazove u kontroli duvana kao što su upotreba nargila i elektronskih cigareta među mladima.

Adolescencija predstavlja jedan od najosetljivijih i najdelikatnijih perioda života, kada pripadnost vršnjačkoj grupi, podrška i odobravanje okruženja predstavljaju dominantan socijalni imperativ koji u velikoj meri oblikuje stavove i ponašanje. Stoga je upravo period rane i srednje adolescencije onaj koji predstavlja kritičnu životnu tačku za upuštanje u rizične oblike ponašanja, a konzumiranje duvana i duvanskih proizvoda jedan su od najznačajnijih i najzastupljenijih.

Rezultati najnovijeg istraživanja Global Youth Tobacco Survey (GYTS) iz 2017. godine, koje je sprovedeno među učenicima starosti od 13 do 15 godina, pokazuju da je 37% učenika bar jednom probalo cigarete, a 43% njih neki duvanski proizvod. Njih 11% izjavljuje da redovno puši, podjednako dečaci i devojčice. Iako se, kada su u pitanju klasične cigarete, beleži blagi pad u odnosu na prethodno istraživanje, važno je naglasiti da su u međuvremenu, među mladima postali popularni drugi duvanski proizvodi. Među njima, trenutno su posebno aktuelne  nargile – njih konzumira oko 9% mladih ovog uzrasta, dok elektronske cigarete već koristi oko 6,2 odsto njih.

Ono što u rezultatima ovog istraživanja posebno zabrinjava je podatak da preko 70% učenika koji puše dolazi do cigareta tako što ih slobodno kupuje u prodavnicima, samoposlugama ili na kioscima, odnosno preko 80% onih koji to čine navodi da nisu bili sprečeni u kupovini zbog svojih godina. Ovo ukazuje da je dostupnost duvanskih proizvoda mladima u dobroj meri direktna posledica nedosledne primene aktuelne zakonske regulative.

S druge strane, lakše usvajanje ove loše navike, delimično je i posledica i „normalizacije“ pušenja u našoj sredini i izrazito visokog stepena tolerancije celokupne populacije na duvanski dim, što podstiče i održava sveprisutnost duvana  u većini okruženja u kojima mladi borave. Upravo taj utisak potvrđuje i podatak iz istraživanja da je čak 61% mladih izloženo duvanskom dimu na zatvorenim javnim mestima. S druge strane, pozitivan je i ohrabrujuć podatak da 82% ispitanih učenika podržava zabranu pušenja na ovim mestima.

Zakoni kojima se zabranjuje pušenje u zatvorenim prostorima (kao što su npr. restorani i barovi) utiču, pre svega, na unapređenje zdravlja zaposlenih u tim prostorima, ali i na zdravlje celokupnog stanovništva. Pored toga, značajno je napomenuti da zakoni kojima se građani štite od izloženosti duvanskom dimu za dugoročan cilj imaju smanjenje udela pušača u populaciji.

Činjenica da u Srbiji i dalje puši oko trećine stanovnika jeste poražavajuća i zabrinjavajuća. Ipak, važno je osvestiti da je to i dalje MANJINA našeg stanovništva!

Nesumnjiva je važnost stalnog preispitivanja doslednosti u sprovođenju i efikasnosti postojećih mera kontrole duvana, ali i neophodnost donošenja novih, radikalnijih zakonskih rešenja. Ipak, kao paralelni imperativ za javnozdravstvene, ali i druge stručnjake, nameće se važnost kontinuiranog, sistemskog rada na osnaživanju svakog pojedinca - da svoje stavove preispita ili učvrsti, a svoje znanje o štetnosti duvana unapredi i adekvatno primeni. Iz udružene snage kritičnog broja pojedinaca stvara se kolektivna svest, ona koja nam je neophodna kako bi i sadašnje i neke buduće zakonske regulative primenjivali što uspešnije. Na zdravlje svima nama!