Zaštitimo se od duvana!

заштита од дувана 2019Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se svakog 31. januara, već više od dve decenije. Ova značajna tradicija se nastavlja i ove godine, pod opštim sloganom „Zaštitimo se od duvana”.

I pored toga što se procenjuje da preko 19.000 ljudi umre od posledica upotrebe duvana svakog dana, više od milijardu stanovnika naše planete i dalje puši. Ono što je interesantno je da skoro 80% njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Slična situacija prisutna je i u našoj zemlji. Svaki treći odrasli stanovnih Srbije izjavljuje da trenutno puši, a najveći udeo njih je među onima sa manjim primanjima, dok je najveći broj onih koji se izjašnjavaju kao svakodnevni pušači čak u kategoriji nezaposlenih.

Kampanja koja prati ovaj važan datum, pre svega,  ima za cilj da istakne višestruke posledice koje duvan ima po zdravlje ljudi, ali i njegov negativan uticaj na čovekovu okolinu. Sagledavajući slojevitost, razmere i ozbiljnost ovog problema, neizbežan je zaključak o neophodnosti multisektorskog delovanja u oblasti kontrole duvana.

Duvanom izazvano oštećenje životne sredine dešava se kontinuirano tokom svih faza životnog ciklusa ove biljke, od pripreme terena za gajenje, samog gajenja i prerade duvana, dalje proizvodnje duvanskih proizvoda i njihove distribucije, sve do efekata konzumiranja od strane krajnjeg potrošača i otpada koji nastaje nakon njegove upotrebe. U tom smisliu, najproblematičniji su filteri od cigareta – samo od njih se godišnje, na svetskom nivou, generiše više miliona kilograma otpada.

заштита од дувана 2019

S druge strane, kada je reč o neposrednim efektima pušenja po zdravlje ljudi, već decenijama unazad neprekidno se umnožava broj naučnih dokaza koji iznova potvrđuju da upotreba duvana i duvanskih  proizvoda značajno povećava rizik od nastanka veoma širokog spektra hroničnih nezaraznih oboljenja. Duvan je drugi vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska. Za čak 17% smrtnih ishoda izazvanih bolestima srca i krvnih sudova, odgovorno je upravo pušenje, ali čak i sama izloženost duvanskom dimu.

Naime, uz nesumnjive negativne efekte po zdravlje samih pušača, i sam boravak u bilo kom javnom, radnom ili životnom prostoru u kome je prisutan  duvanski dim, i nepušače dovodi u stanje povećanog rizika od nastanka brojnih poremećaja zdravlja. U tom smislu, mora se posebno istaći da je osetljivost najmlađih na duvanski dim značajno veća u odnosu na odraslu populaciju. Naučno je potvrđeno da deca izložena duvanskom dimu češće obolevaju od akutnih i hroničnih upala  donjih respiratornih puteva, infekcija srednjeg uha, kao i da imaju češće astmatične napade koji su pritom i jačeg intenziteta.

Pored svega pomenutog, ovogodišnje obeležavanje Nacionalnog dana bez duvana kao još jedan, veoma važan cilj, ima i da ukaže i na neke nove izazove u kontroli duvana kao što su upotreba nargila i elektronskih cigareta među mladima.

Adolescencija predstavlja jedan od najosetljivijih i najdelikatnijih perioda života, kada pripadnost vršnjačkoj grupi, podrška i odobravanje okruženja predstavljaju dominantan socijalni imperativ koji u velikoj meri oblikuje stavove i ponašanje. Stoga je upravo period rane i srednje adolescencije onaj koji predstavlja kritičnu životnu tačku za upuštanje u rizične oblike ponašanja, a konzumiranje duvana i duvanskih proizvoda jedan su od najznačajnijih i najzastupljenijih.

Rezultati najnovijeg istraživanja Global Youth Tobacco Survey (GYTS) iz 2017. godine, koje je sprovedeno među učenicima starosti od 13 do 15 godina, pokazuju da je 37% učenika bar jednom probalo cigarete, a 43% njih neki duvanski proizvod. Njih 11% izjavljuje da redovno puši, podjednako dečaci i devojčice. Iako se, kada su u pitanju klasične cigarete, beleži blagi pad u odnosu na prethodno istraživanje, važno je naglasiti da su u međuvremenu, među mladima postali popularni drugi duvanski proizvodi. Među njima, trenutno su posebno aktuelne  nargile – njih konzumira oko 9% mladih ovog uzrasta, dok elektronske cigarete već koristi oko 6,2 odsto njih.

Ono što u rezultatima ovog istraživanja posebno zabrinjava je podatak da preko 70% učenika koji puše dolazi do cigareta tako što ih slobodno kupuje u prodavnicima, samoposlugama ili na kioscima, odnosno preko 80% onih koji to čine navodi da nisu bili sprečeni u kupovini zbog svojih godina. Ovo ukazuje da je dostupnost duvanskih proizvoda mladima u dobroj meri direktna posledica nedosledne primene aktuelne zakonske regulative.

S druge strane, lakše usvajanje ove loše navike, delimično je i posledica i „normalizacije“ pušenja u našoj sredini i izrazito visokog stepena tolerancije celokupne populacije na duvanski dim, što podstiče i održava sveprisutnost duvana  u većini okruženja u kojima mladi borave. Upravo taj utisak potvrđuje i podatak iz istraživanja da je čak 61% mladih izloženo duvanskom dimu na zatvorenim javnim mestima. S druge strane, pozitivan je i ohrabrujuć podatak da 82% ispitanih učenika podržava zabranu pušenja na ovim mestima.

Zakoni kojima se zabranjuje pušenje u zatvorenim prostorima (kao što su npr. restorani i barovi) utiču, pre svega, na unapređenje zdravlja zaposlenih u tim prostorima, ali i na zdravlje celokupnog stanovništva. Pored toga, značajno je napomenuti da zakoni kojima se građani štite od izloženosti duvanskom dimu za dugoročan cilj imaju smanjenje udela pušača u populaciji.

Činjenica da u Srbiji i dalje puši oko trećine stanovnika jeste poražavajuća i zabrinjavajuća. Ipak, važno je osvestiti da je to i dalje MANJINA našeg stanovništva!

Nesumnjiva je važnost stalnog preispitivanja doslednosti u sprovođenju i efikasnosti postojećih mera kontrole duvana, ali i neophodnost donošenja novih, radikalnijih zakonskih rešenja. Ipak, kao paralelni imperativ za javnozdravstvene, ali i druge stručnjake, nameće se važnost kontinuiranog, sistemskog rada na osnaživanju svakog pojedinca - da svoje stavove preispita ili učvrsti, a svoje znanje o štetnosti duvana unapredi i adekvatno primeni. Iz udružene snage kritičnog broja pojedinaca stvara se kolektivna svest, ona koja nam je neophodna kako bi i sadašnje i neke buduće zakonske regulative primenjivali što uspešnije. Na zdravlje svima nama!

 

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351