Grip i respiratorne infekcije u Beogradu - 4. izveštajna nedelja
Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2018/2019 sprovodi se od 1.10.2018. godine (40.izveštajna nedelja), kako bi se omogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje (13-19.5.2019. godine).
Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 21.1.- 27.1.2019. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 16.425 osoba sa brojem novoobolelih od 989,8 na 100.000, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 233 (14,0 novoobolelih na 100.000 stanovnika).
U odnosu na prethodnu (3) izveštajnu nedelju (14.01.2019 - 20.01.2019.) broj obolelih od ARI je za 7,4% veći (15.295), a broj obolelih od OSG je 2,5 puta veći (91).
Među obolelima od ARI najviše je osoba dobne grupe 20-64 godina (37,8%), uzrasta 5 -19 (31,8%) i uzrasta do 4 godine (18,5%). Osoba starosti 65 i više godina bilo je 11,9%. Najveća incidencija ARI beleži se u uzrastu od 0-4 godine (3706,4/100.000) i od 5-19 godina (2222,1/100.000).
Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa OSG najviše je osoba dobne grupe 30-64 godine (93 – 39,9%) i osoba dobne grupe 5-19 godina (75 – 32,2%). Udeo osoba od 20-29 godina je 11,2%, dece uzrasta do 4 godine 10,3% i starijih od 65 godina je 6,4%.Najveća incidencija OSG beleži se u uzrastu 5-19 godina (31,9/100.000) i uzrastu 0-4 godine (29,2/100.000).
Aktivnost gripa u Evropskom regionu u većini zemalja je još uvek na niskom nivou. Srednja aktivnost gripa beleži se u Škotskoj, Velsu, Finskoj, Holandiji, Francusoj, Portugaliji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Italiji, Bugarskoj, Gruziji, Litvaniji i Albaniji. Visoka aktivnost gripa registruje se u Rumuniji. Potvrđena su oba podtipa virusa A (H3N2), A (H1 N1) i tip B, od kojih je A (H1N1) dominantan.
Na teritoriji Beograda aktivnost gripa je na niskom nivou.
U uzetom materijalu na teritoriji Beograda u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" laboratorijski su potvrđene infekcije izazvane sa oba podtipa virusa A (AH1 i A H3).
Dokazom prvih slučajeva obolevanja od gripa u ovoj sezoni očekuje se dalje povećanje obolevanja od gripa u narednom periodu.
U periodu od 1.10.2018. do 27.01.2019. godine u beogradskim Zdravstvenim ustanovama vakcinisano je protiv sezonskog gripa ukupno 53.325 osoba, što je više u odnosu na distribuiranu količinu vakcina (53.310).
Najefikasnija mera prevencije gripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.
Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima.
Sve izveštaje o epidemiološkom nadzoru nad gripom možete pogledati ovde.
