Zdravstveni značaj zemljišta

Zemljište predstavlja površni sloj zemljine kore (litosfera) koji je formiran dejstvom abiotskih (klimatski, edafski, orografski) i biotskih (mikroorganizmi, biljke, životinje i čovek) faktora.

Sanitarno-higijenski aspekt zemljišta je značajan za formiranje naselja, snabdevanje vodom za piće, proizvodnju životnih namirnica, razvoj industrije i dr. Najznačajnije karakteristike zemljišta su: sastav i mehanička struktura, prisustvo hemijskih elemenata, prisustvo patogenih mikroorganizama, vodni kapacitet, temperatura, rastresitost i dr.

Sastav i sanitarno stanje zemljišta predstavljaju faktore od značaja za zdravlje populacije, sa direktnim i indirektnim uticajem koji se ogleda u potencijalnom zagađenju površinskih i podzemnih voda, životnih namirnica i vazduha.

Nedostatak određenih mikro i makroelemenata, nepovoljni sanitarno-higijenski uslovi (visok nivo podzemnih voda ili nedostatak vlage, izmenjena svojstva zemljišta i dr.), kao i prisustvo povećanih koncentracija štetnih i opasnih materija u zemljištu mogu biti osnovni činioci u pojavi i razvoju većeg broja obolenja.

PROGRAM ISPITIVANJA ZAGAĐENOSTI ZEMLJIŠTA

Program sistematskog ispitivanja zagađenosti zemljišta (prisustva štetnih i opasnih materija) na određenoj teritoriji omogućava ostvarivanje sledećih ciljeva:

• određivanje koncentracije štetnih i opasnih materija u zemljištu;
• obradu informacija i formiranje baze podataka o stepenu zagađenja i  karakteristikama zemljišta;
• praćenje stanja zagađenosti zemljišta u zoni sanitarne zaštite izvorišta centralnih i lokalnih vodovoda;
• praćenje stanja zagađenosti poljoprivrednog, komunalnog i industrijskog zemljišta kao i zemljišta pored prometnih saobraćajnica, sa zelenih površina, rekreativnih zona i područja pod zaštitom;
• davanje predloga mera za smanjenje štetnih uticaja i unapređenje stanja zemljišta;
• ostvarivanje polazne osnove za integralno upravljanje životnom sredinom na posmatranom području.

На територији урбаних подручја мониторинг загађености земљишта би обухватао испитивање присуства најзначајнијих загађујућих материја: тешких метала (As,Cd, Ni,Cu, Pb, Hg, Cr i Zn), индекса угљоводоника C₁₀-C₄₀ (минерална уља) и перзистентних органских полутаната - полицикличних ароматичних угљоводоника (ПАУ), полихлорованих бифенила (ПЦБ) и пестицида.

Контрола загађености земљишта на одређеној територији се не завршава спровођењем аналитичких поступака за утврђивање концентрација штетних полутаната, већ се мора наставити проценом и анализом ризика по здравље становништва (уколико постоје одступања од законом прописаних вредности), са давањем препорука за смањене ризика по здравље и предлога мера за поправљање и унапређење стања земљишта (Пројекти санације и ремедијације).