4. Globalna nedelja bezbednosti na putevima Ujedinjenih nacija

Svake godine 1,25 miliona ljudi pogine u saobraćajnim nezgodama na putevima, a između 20 i 50 miliona biva lakše ili teže povređeno. Povrede u saobraćaju predstavljaju vodeći uzrok smrti dece i mladih uzrasta 5-29 godina.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da je prevelika ili neprilagođena brzina osnovni uzročnik skoro svakog trećeg smrtnog ishoda u saobraćajnim nezgodama širom sveta. U Evropi gotovo 50% poginulih čine ranjivi učesnici u saobraćaju - pešaci, biciklisti ili motociklisti.

Brojne studije ukazuju da se u proseku 40-50% vozača ne pridržava propisanih ograničenja brzine. Vozači muškog pola, mladi vozači ili oni pod uticajem alkohola češće učestvuju u saobraćajnim nezgodama izazvanim neodgovarajućom brzinom.

„Brzina se nalazi u srži problema povreda u saobraćaju širom sveta“-naglašava dr Margaret Čen, Generalni direktor SZO. “Povrede u saobraćaju se mogu sprečiti, smanjenje prosečne brzine od samo 5% može dovesti do smanjenja broja saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima i za čitavih 30%, i spasiti brojne živote.“ Dr Čen dalje ističe da „Ukoliko bi zemlje usmerile pažnju samo na ovu ključnu opasnost, putevi bi postali mnogo bezbedniji, kako u pogledu sačuvanih života, tako i u povećanju broja onih koji pešače ili voze bicikle, sa dugoročnim pozitivnim efektima po zdravlje."

I pored svega,  samo 47 zemalja u svetu primenjuje ograničenje brzine u urbanim sredinama od 50 km/h ili manje, i omogućava lokalnim vlastima da dodatno smanje ovo ograničenje u zoni škole, stambenim ili poslovnim zonama.

Potrebni su veliki napori na nacionalnom nivou kako bi se zaštitili svi učesnici u saobraćaju, a iskustva zemalja koje su smanjile broj poginulih u saobraćaju ukazuju da je upravo rešavanje problema prekomerne ili neprilagođene brzine jedna od ključnih stvari u poboljšanju bezbednosti saobraćaja na putevima.

Mere za regulisanje brzine koje su se pokazale efikasnim uključuju:

• izgradnju ili modifikaciju puteva sa merama smirivanja saobraćaja, kao što su kružni tokovi, ležeći policajci i druge slične prepreke;
• uspostavljanje ograničenja brzine koje odgovaraju nameni svakog puta;
• sprovođenje ograničenja brzine manuelnom ili automatskom kontrolom;
• ugradnju novih tehnologija u vozila, kao što su sistem inteligentne regulacije brzine (ISA) ili automatski sistemi naglog kočenja;
• podizanje svesti javnosti o opasnostima od brzine.

Zemlje koje su imale najviše uspeha u drastičnom smanjenju stope poginulih u saobraćaju na putevima u poslednjih nekoliko decenija – kao što su Holandija, Švedska, i Velika Britanija – imale su sveobuhvatni pristup u rešavanju ovog problema. One su dale prioritet bezbednoj brzini kao jednoj od četiri ključne komponente u sistemskom pristupu povećanja bezbednosti, zajedno sa bezbednom putnom infrastukturom, bezbednim vozilima i bezbednim učesnicima u saobraćaju.

Shodno tome 4. Globalna nedelja bezbednosti na putevima Ujedinjenih nacija, koja će biti obeležena u  periodu 8-14. maja 2017. godine pod sloganom “Uspori i sačuvaj živote“, biće posvećena brzini i opasnostima koje ona sa sobom nosi, kao i aktivnostima i merama koje treba preduzeti kako bi se umanjio ovaj vodeći rizik od smrti i povreda u saobraćaju.

Veliki broj zemalja širom sveta, preko 100, među kojima je i naša zemlja, je podržao ovu inicijativu,sa preko 300 najavljenih različitih manifestacija na ovu temu.