Lep odmor počinje i završava se bezbednim putovanjem

Путовање колима

Jedna od prvih i najlepših asocijacija na letnje mesece su godišnji odmori i za njih vezana putovanja. U velikoj želji da se dani odmora i razonode iskoriste na najbolji način, od prvog do poslednjeg dana i minuta, planovi putovanja se često prave veoma ambiciozno, uz precenjivanje realnih sposobnosti vozača, i time se stvara mogućnost za brojne i višestruko rizične situacije u saobraćaju.

Rizično ponašanje u vožnji je svako ponašanje povezano sa značajno većom verovatnoćom da dovede do saobraćajne nezgode. Imajući dodatno u vidu činjenicu da se u ovom periodu na putevima nalazi značajno veći broj vozila i putnika nego tokom ostatka godine, ne čudi što su upravo jul i avgust meseci koji se odlikuju veoma izraženim stradanjem učesnika u saobraćaju.

Prekoračenje brzine i neprilagođena brzina je uzrok skoro trećine ozbiljnih nezgoda i nezgoda sa poginulima. Sama kontrola brzine je složen proces. Na prvi pogled, to je rezultat svesnog izbora, naročito ako se ima u vidu da svi automobili imaju brzinomer. Mogući razlozi za nepoštovanje ograničenja brzine su žurba, osećaj zadovoljstva, ali često i prilagođavanje okolnom saobraćaju. S druge strane, veća brzina i ubrzanje mogu ponekad biti i rezultat nesvesnog procesa gde je značajno istaći subjektivni doživljaj brzine, potcenjivanje opasnosti brže vožnje; ponekad se to dešava nakon vožnje velikom brzinom duže vreme, ili usled nedostatka perifernih referenci za brzu vožnju (zgrada ili drveća pored puta). Takođe, performanse većine vozila danas su takve da amortizuju određene loše karakteristike puta, umanjuju buku i vibracije, što je veoma korisno sa aspekta udobnosti, ali, s druge strane, može dovesti do nenamernog povećanja brzine.

Trebalo bi obratititi pažnju na sledeće:

  • Redovno proveravajte brzinomer, posebno pri izlasku na brze puteve
  • Poštujte ograničenje brzine – pratite znakove, posebno na raskrsnicama
  • Ne zaboravite, propisano ograničenjeje maksimalna dozvoljena brzina, a ne cilj koji treba da dostignete
  • Uvek usporite prilikom ulaska u naseljena mesta

 

Ometanje pažnje (distrakcija) je sve ono što skreće pažnju vozača s primarnog zadatka upravljanja vozilom i reagovanja na kritične događaje. Sve je više dokaza da su ometanje vozača i nepažnja veoma važan faktor koji doprinosi nezgodama. Poznato je da su mobilni telefoni jedan od najčešćih i možda najopasnijih distraktora tokom vožnje, a novija istraživanja dovode u pitanje bezbednost tokom vožnje čak i uz korišćenje donedavno sigurnih „hends-fri“ uređaja. Pored mobilnih telefona, kao glavni ometajući faktori ističu se interakcija sa ostalim putnicima, zatim skretanje pogleda ka nečemu u samom vozilu ili izvan njega, muzika u autu, doterivanje i traženje izvesnih predmeta.

Posebno je važno istaći da, naročito tokom letnjih meseci koji podrazumevaju vanredno duga putovanja, vožnja predstavlja veoma napornu aktivnost - ona umara, baš kao i svaki drugi rad. Umor je neminovan pratilac vožnje, ali ukoliko se ne prepozna, može da ima kobne posledice. Statistika pokazuje da se jedna trećina saobraćajnih nesreća događa usled umora vozača, pri čemu je vozač ili zaspao ili neadekvatno reagovao usled umora. Umor se javlja već nakon drugog sata vožnje, najčešće između drugog i sedmog sata ili nakon pređenih 200 do 500 km. Umor nastaje delovanjem niza psiholoških i fizioloških elemenata. Osim fiziološkog trošenja energije, koje dovodi vremenom do umora i psihološkog naprezanja, nastanku umora doprinose i monotonija puta, izrazito duga vožnja, nepovoljni klimatski uslovi, prethodni smenski rad itd.

Umor se manifestuje sledećim znacima:

  • pospanost
  • oči vam se sklapaju ili se teško fokusirate
  • teško vam je da glavu držite uspravno
  • stalno zevate
  • misli vam lutaju, ne možete da se usresredite na vožnju
  • krivudate u kolovoznoj traci
  • teško se prisećate poslednjih nekoliko kilometara
  • niste u stanju da održite relativno konstantnu brzinu
  • sporo trepćete.

 

Ono što je upravo u ovom periodu veoma česta praksa, naročito među porodicama sa bebama i malom decom, jeste noćna vožnja. Pod izgovorom lakšeg podnošenja puta od strane same dece, roditelji se često odlučuju na ovakvu organizaciju. Veoma je važno istaći da je, usled poremećaja cirkadijalnog ritma, a često pridruženog hroničnog nedostatka kvalitetnog sna i/ili lošeg sna uoči samog puta, umor tokom vožnje gotovo neizbežan, a samim tim i značajno povećan rizik za izazivanje saobraćajne nezgode i mogućih fatalnih ishoda.

Za sprečavanje umora za volanom treba se pridržavati sledećih saveta:

 

  • Pre polaska na dugi put dobro se naspavajte i odmorite
  • Ne uzimajte obilne obroke i alkohol pre sedanja za volan
  • Udobno sedite
  • Nastojte da izbegavate noćnu vožnju, ona je mnogo zahtevnija i samim tim pre dovodi do umora
  • Redovno provetravajte kabinu vozila
  • Pravite pauze u vožnji na svaka dva sata, tokom pauze uradite par vežbi za istezanje, pojedite laki obrok i uzimajte dosta tečnosti
  • Tokom letnjeg perioda nemojte mnogo da rashlađujete kabinu vozila
  • Ukoliko niste sami u kolima, sa saputnicima vodite prijatne razgovore uz laganu muziku
  • Ne koristite uopšte energetske napitke, kao ni kafu u velikim količinama kako biste ostali budni, previše kafe može proizvesti sasvim suprotan efekat.
  • Kada osetite prve znake umora kao što su padanje kapaka, teže se koncentrišete na vožnju i počinjete da zevate, ukoliko nema neko drugi da nastavi vožnju, odmah zaustavite automobil na prvom sigurnom mestu. Oborite sedište u automobilu i odspavajte 15-20 minuta. Nakon toga izađite iz automobila i prošetajte se. Ta kratka pauza oporaviće vas za dalji nastavak vožnje.
  • Kada osetite znake umora važno je da nikada ne kažete sebi «ja mogu dalje». Ubrzo će vas nadjačati fiziologija umora i sna i odjednom ćete biti svesni kako ste prešli deo puta koga se uopšte ne sećate («crna rupa») zbog umora. Čuvajte se te kobne pojave.

Istraživanja su pokazala da manje od šest sati sna povećava rizik od saobraćajnih nezgoda tri puta, a manje od pet sati sna čak pet puta. I samo trajanje vožnje povezano je sa saobraćajnim nesrećama. Što je vožnja duža, rizik je veći. Već nakon petog sata vožnje raste rizik od sudara, a nakon osam do devet sati neki aspekti izvođenja vožnje počinju opadati, kao što je brzina refleksa, pažnja itd.

Budite odgovoran vozač, prema sebi i drugim učesnicima u saobraćaju! Do željenog odredišta, najbrže će vas dovesti bezbedna vožnja.

 

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351