Povodom Svetskog dana srca, koji se na inicijativu Svetske federacije za srce (Word Heart Federation), obeležava svakog 29. septembra, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd će tradicionalno biti važan učesnik više gradskih manifestacija, i tako dati doprinos obeležavanju ovog važnog datuma iz Kalendara zdravlja.

Gradski zavod će se već u prepodnevnim satima, od 10 do 12 časova, pridružiti zdravstveno-promotivnoj akciji pod nazivom „Prenesi znanje, čuvaj svoje srce!”, koja će biti upriličena u Tašmajdanskom parku, u organizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Udruženja kardiologa Srbije. Gradski zavod za javno zdravlje će na ovoj gradskoj manifestaciji imati učešće u delu programa koji ima za cilj da posetiocima ukaže na važnost primarne prevencije i blagovremene i kontinuirane kontrole svih onih faktora rizika koji su i dominantno odgovorni za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.

Svetski dan srca se obeležava 29. septembra svake godine i predstavlja simbol svetske platforme za borbu protiv kardiovaskularnih bolesti. Ovaj važan datum iz Kalendara javnog zdravlja ima za cilj da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti u svetu i da istakne značaj aktivnosti koje pojedinci, udruženja i zajednice mogu preduzeti da spreče i kontrolišu ova oboljenja.

Procenjuje se da u svetu oko 17,5 miliona ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti svake godine, te da će do 2030. godine taj broj porasti na čak 23 miliona. Svetska federacija za srce ističe da najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Jedna od prvih i najlepših asocijacija na letnje mesece su godišnji odmori i za njih vezana putovanja. U velikoj želji da se dani odmora i razonode iskoriste na najbolji način, od prvog do poslednjeg dana i minuta, planovi putovanja se često prave veoma ambiciozno, uz precenjivanje realnih sposobnosti vozača, i time se stvara mogućnost za brojne i višestruko rizične situacije u saobraćaju.

Rizično ponašanje u vožnji je svako ponašanje povezano sa značajno većom verovatnoćom da dovede do saobraćajne nezgode. Imajući dodatno u vidu činjenicu da se u ovom periodu na putevima nalazi značajno veći broj vozila i putnika nego tokom ostatka godine, ne čudi što su upravo jul i avgust meseci koji se odlikuju veoma izraženim stradanjem učesnika u saobraćaju.

U saradnji sa NVO „DRUŠTVO DALEKI ISTOK“ Gradski zavod za javno zdravlje Beograd (dalje Zavod) je 10. jula posetila šestočlana delegacija Biroa za  kadrove u zdravstvu grada Šangaja (dalje Biro).

U sastavu delegacije bili su: gospodin Han Weijun, generalni direktor Biroa i zamenik generalnog direktora Komisije za zdravlje i planiranje porodice grada Šangaja, gospođa Gu Yanwei, Direktor odseka za medicinske lekove i recepte Biroa i gospoda Feng Wei, Wang Zhiming, Qin Huanlong i Zhang Jinning, direktori velikih univerzitetskih bolnica i klinika u Šangaju.

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Prijava stručnih ispita za septembarski ispitni rok obaviće se u periodu od 10. do  20. jula i  od  1. do 4. avgusta u periodu od 8 do 12 časova (u avgustu se ispit ne održava).

Svi kandidati koji pripravnički staž završavaju do 15. septembra, mogu prijaviti stručni ispit za septembarski ispitni rok u navedenim terminima (pripravničku knjižicu mogu dostaviti naknadno).

Redovan unos vode za piće je od značaja u uslovima povišene temperature vazduha.

Krajem proleća i tokom leta dolazi do porasta temperature vazduha, kao i do mogućnosti da veći deo dana provodimo u aktivnostima na otvorenom prostoru, izloženi direktnom uticaju sunčeve svetlosti i vrućine. Redovan unos tečnosti, pre svega vode za piće, tokom čitavog dana je od velike važnosti za dobro funkcionisanje svih sistema u organizmu, rashlađivanje i očuvanje zdravlja, naročito u uslovima visokih “letnjih” temperatura vazduha. Smanjena količina tečnosti u organizmu za svega nekoliko procenata može dovesti do određenog stepena smanjene hidriranosti i pojave izuzetno neprijatnih simptoma kao što su razdražljivost, smanjena koncentracija i glavobolja, a kod starijih osoba i do ozbiljnih poremećaja u radu srca i krvnih sudova, odnosno sistema za cirkulaciju. Ovakvi, nespecifični simptomi dehidriranosti neretko mogu biti pogrešno protumačeni, i povezani sa osećajem gladi ili nedostatka sna.

I pored brojnih zakonodavnih i drugih preventivnih mera usvojenih tokom proteklih godina, u našoj zemlji i dalje puši oko trećina odraslih stanovnika, a ono što posebno zabrinjava je blagi porast procenta pušača u proteklih nekoliko godina, na šta ukazuje poređenje rezultata poslednja dva Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, iz 2006. i 2013. godine.

Prema podacima iz 2013. godine, u Srbiji puši svaki treći stanovnik stariji od 15 godina, njih čak 34,7%, dok je u Beogradu taj udeo tek nešto manji od nacionalnog proseka i iznosi 31,6%. Svakodnevnih pušača u Srbiji bilo je nešto malo manje - 29,2%, odnosno 27,5% u glavnom gradu, dok je više od 20 cigareta dnevno, što se smatra jakom zavisnošću, pušilo oko 17,5% odraslog stanovništva i Srbije i žitelja glavnog grada. Važno je naglasiti da se u Beogradu najveći procenat pušača registruje među mladim ljudima - u starosnoj grupi od 25 do 34 godine (čak 42,3%), dok se najmanji, što je i očekivano, beleži među najstarijim Beograđanima. Takođe, interesantan je podatak iz ovih rezultata koji ukazuje da se veći procenat pušača u glavnom gradu beleži kod žena nego kod mukaraca. Ovakav negativni trend u stavovima i ponašanju neminovno ukazuje na neophodnost preduzimanja ciljanih mera usmerenih upravo na ovu populaciju.

Rezultati redovnog monitoringa kvaliteta vazduha, koji GZZJZ Beograd sprovodi na 24 merna mesta/stanice na teritoriji Beograda prema Programima kontrole kvaliteta vazduha u lokalnoj i državnoj mreži, pokazuju da koncentracije osnovnih zagađujućih materija ne odstupaju od uobičajenih vrednosti, karakterističnih za ovo doba godine, meteorološke uslove i identifikovane izvore emisije na teritoriji grada Beograda.

Te materije su: ugljen monoksid, azotni oksidi, sumpor dioksid, suspendovane čestice aerodinamičkog prečnika manjeg od 10 mikrometara (PM10), prizemni ozon.

Više informacija: Rezultati merenja kvaliteta vazduha obrađeni na dan 3.7.2017. u 15č