Инфекције изазване респираторним синцицијалним вирусом

Respiratorni sincicijalni virus (eng. Respiratory syncytial virus, RSV) je najznačajniji uzročnik akutnih respiratornih bolesti, prvenstveno bronhiolitisa, kod dece u najranijem uzrastu.

Čovek je jedini prirodni domaćin virusa, mada je zabeleženo da u posebnim uslovima RSV može izazvati bolest i nekih primata (Blount i sar., 1956; Kondgen i sar., 2008).

Najviše vrednosti stope incidencije zapažaju se kod odojčadi uzrasta od dva do osam meseci. Infekcija se prenosi kapljičnim putem i direktnim kontaktom sa inficiranom osobom, dok je mesto ulaska sluzokoža konjunktive, nosa i usta. RSV je visoko kontagiozan virus i može preživeti oko sedam sati na neporoznim i poroznim površinama plastičnih igračaka i odeći. Inkubacioni period iznosi oko 3-8 dana, dok se izlučivanje respiratornim tečnostima može produžiti na jednu do tri nedelje. Utvrđeno je da dolaskom u obdanište jednog RSV pozitivnog deteta, dolazi do inficiranja 90% prisutne zdrave dece.

Reinfekcije su česte, javljaju se tokom čitavog života i njihova učestalost iznosi oko 47% u drugoj i oko 45% obolele dece u trećoj godini života (Collins and Melero, 2011). RSV infekcija se može pojaviti sporadično i u epidemijama. U Nemačkoj, Finskoj, Švajcarskoj, Švedskoj i Hrvatskoj, zabeležene su epidemije svake druge godine sa naizmeničnim ciklusima pojavljivanja od 23-25 meseci, dok se u Velikoj Britaniji, SAD-u i Australiji, pojavljuju na godišnjem nivou. U oblastima umerene klime većina RSV infekcija zabeležena je između novembra i maja, dok je u oblastima sa tropskom klimom podjednako zastupljena tokom cele godine.

Palavizumab je jedini za sada dostupan, efikasan i bezbedan, specifičan vid pasivne imunizacije protiv RSV infekcije. Primenjuje se za profilaksu komplikacija RSV infekcije kod definisanih visokorizičnih grupa dece.