Заштитимо се од дувана!

заштита од дувана 2019Национални дан без дувана у Србији обележава се сваког 31. јануара, већ више од две деценије. Ова значајна традиција се наставља и ове године, под општим слоганом „Заштитимо се од дувана”.

И поред тога што се процењује да преко 19.000 људи умре од последица употребе дувана сваког дана, више од милијарду становника наше планете и даље пуши. Оно што је интересантно је да скоро 80% њих живи у земљама са ниским и средњим приходима. Слична ситуација присутна је и у нашој земљи. Сваки трећи одрасли становних Србије изјављује да тренутно пуши, а највећи удео њих је међу онима са мањим примањима, док је највећи број оних који се изјашњавају као свакодневни пушачи чак у категорији незапослених.

Кампања која прати овај важан датум, пре свега,  има за циљ да истакне вишеструке последице које дуван има по здравље људи, али и његов негативан утицај на човекову околину. Сагледавајући слојевитост, размере и озбиљност овог проблема, неизбежан је закључак о неопходности мултисекторског деловања у области контроле дувана.

Дуваном изазвано оштећење животне средине дешава се континуирано током свих фаза животног циклуса ове биљке, од припреме терена за гајење, самог гајења и прераде дувана, даље производње дуванских производа и њихове дистрибуције, све до ефеката конзумирања од стране крајњег потрошача и отпада који настаје након његове употребе. У том смислиу, најпроблематичнији су филтери од цигарета – само од њих се годишње, на светском нивоу, генерише више милиона килограма отпада.

заштита од дувана 2019

С друге стране, када је реч о непосредним ефектима пушења по здравље људи, већ деценијама уназад непрекидно се умножава број научних доказа који изнова потврђују да употреба дувана и дуванских  производа значајно повећава ризик од настанка веома широког спектра хроничних незаразних обољења. Дуван је други водећи фактор оболевања од кардиоваскуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска. За чак 17% смртних исхода изазваних болестима срца и крвних судова, одговорно је управо пушење, али чак и сама изложеност дуванском диму.

Наиме, уз несумњиве негативне ефекте по здравље самих пушача, и сам боравак у било ком јавном, радном или животном простору у коме је присутан  дувански дим, и непушаче доводи у стање повећаног ризика од настанка бројних поремећаја здравља. У том смислу, мора се посебно истаћи да је осетљивост најмлађих на дувански дим значајно већа у односу на одраслу популацију. Научно је потврђено да деца изложена дуванском диму чешће оболевају од акутних и хроничних упала  доњих респираторних путева, инфекција средњег уха, као и да имају чешће астматичне нападе који су притом и јачег интензитета.

Поред свега поменутог, овогодишње обележавање Националног дана без дувана као још један, веома важан циљ, има и да укаже и на неке нове изазове у контроли дувана као што су употреба наргила и електронских цигарета међу младима.

Адолесценција представља један од најосетљивијих и најделикатнијих периода живота, када припадност вршњачкој групи, подршка и одобравање окружења представљају доминантан социјални императив који у великој мери обликује ставове и понашање. Стога је управо период ране и средње адолесценције онај који представља критичну животну тачку за упуштање у ризичне облике понашања, а конзумирање дувана и дуванских производа један су од најзначајнијих и најзаступљенијих.

Резултати најновијег истраживања Global Youth Tobacco Survey (GYTS) из 2017. године, које је спроведено међу ученицима старости од 13 до 15 година, показују да је 37% ученика бар једном пробало цигарете, а 43% њих неки дувански производ. Њих 11% изјављује да редовно пуши, подједнако дечаци и девојчице. Иако се, када су у питању класичне цигарете, бележи благи пад у односу на претходно истраживање, важно је нагласити да су у међувремену, међу младима постали популарни други дувански производи. Међу њима, тренутно су посебно актуелне  наргиле – њих конзумира око 9% младих овог узраста, док електронске цигарете већ користи око 6,2 одсто њих.

Оно што у резултатима овог истраживања посебно забрињава је податак да преко 70% ученика који пуше долази до цигарета тако што их слободно купује у продавницима, самопослугама или на киосцима, односно преко 80% оних који то чине наводи да нису били спречени у куповини због својих година. Ово указује да је доступност дуванских производа младима у доброј мери директна последица недоследне примене актуелне законске регулативе.

С друге стране, лакше усвајање ове лоше навике, делимично је и последица и „нормализације“ пушења у нашој средини и изразито високог степена толеранције целокупне популације на дувански дим, што подстиче и одржава свеприсутност дувана  у већини окружења у којима млади бораве. Управо тај утисак потврђује и податак из истраживања да је чак 61% младих изложено дуванском диму на затвореним јавним местима. С друге стране, позитиван је и охрабрујућ податак да 82% испитаних ученика подржава забрану пушења на овим местима.

Закони којима се забрањује пушење у затвореним просторима (као што су нпр. ресторани и барови) утичу, пре свега, на унапређење здравља запослених у тим просторима, али и на здравље целокупног становништва. Поред тога, значајно је напоменути да закони којима се грађани штите од изложености дуванском диму за дугорочан циљ имају смањење удела пушача у популацији.

Чињеница да у Србији и даље пуши око трећине становника јесте поражавајућа и забрињавајућа. Ипак, важно је освестити да је то и даље МАЊИНА нашег становништва!

Несумњива је важност сталног преиспитивања доследности у спровођењу и ефикасности постојећих мера контроле дувана, али и неопходност доношења нових, радикалнијих законских решења. Ипак, као паралелни императив за јавноздравствене, али и друге стручњаке, намеће се важност континуираног, системског рада на оснаживању сваког појединца - да своје ставове преиспита или учврсти, а своје знање о штетности дувана унапреди и адекватно примени. Из удружене снаге критичног броја појединаца ствара се колективна свест, она која нам је неопходна како би и садашње и неке будуће законске регулативе примењивали што успешније. На здравље свима нама!

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351