Грип и рeспирaтoрнe инфeкциje у Бeoгрaду - 4. извештајна недеља

Епидемиолошки надзор над грипом у сезони 2018/2019 спроводи се од 1.10.2018. године (40.извештајна недеља), како би се омогућило праћење епидемиолошких, клиничких и вирусолошких карактеристика обољења и траје до 20. извештајне недеље  (13-19.5.2019. године).

Према извештајима здравствених установа примарне здравствене заштите (домови здравља, Завод за заштиту здравља студената, Завод за здравствену заштиту радника ЖТП-а и Завод за здравствену заштиту радника МУП-а) на територији Београда у периоду 21.1.- 27.1.2019. године од акутних респираторних инфекција (АРИ) оболело је 16.425 особа са бројем новооболелих од 989,8 на 100.000, а од обољења сличних грипу (ОСГ) 233 (14,0 новооболелих на 100.000 становника).

У односу на претходну (3) извештајну недељу (14.01.2019 - 20.01.2019.) број оболелих од АРИ је зa 7,4% већи (15.295), а број оболелих од ОСГ је 2,5 пута већи (91).

Међу оболелима од АРИ највише је особа добне групе 20-64 година (37,8%), узраста 5 -19 (31,8%) и узраста до 4 године (18,5%). Особа старости 65 и више година било је 11,9%. Највећа инциденција АРИ бележи се у узрасту од 0-4 године (3706,4/100.000) и од 5-19 година (2222,1/100.000).

Од укупног броја особа пријављених са ОСГ највише је особа добне групе 30-64 године (93 – 39,9%) и особа добне групе 5-19 година (75 – 32,2%). Удео особа од 20-29 година је 11,2%, деце узраста до 4 године 10,3% и старијих од 65 година је 6,4%.Највећа инциденција ОСГ бележи се у узрасту 5-19 година (31,9/100.000) и узрасту 0-4 године (29,2/100.000).

Активност грипа у Европском региону  у већини земаља је још увeк на ниском нивоу. Средња активност грипа бележи се у Шкотској, Велсу, Финској, Холандији,  Францусој, Португалији, Мађарској, Хрватској, Босни и Херцеговини, Италији, Бугарској, Грузији, Литванији и Албанији. Висока активност грипа региструје се у Румунији. Потврђена су оба подтипа вируса А (Х3Н2), А (Х1 Н1) и тип Б, од којих је А (Х1Н1) доминантан.

На територији Београда активност грипа је на ниском нивоу.

У узетом материјалу на територији Београда у Националној референтној лабораторији за инфлуенцу Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" лабораторијски су потврђене инфекције изазване са оба подтипа вируса А (АХ1 и А Х3).

Доказом првих случајева оболевања од грипа у овој сезони очекује се даље повећање оболевања од грипа у наредном периоду.

У периоду од 1.10.2018. до 27.01.2019. године у београдским Здравственим установама вакцинисано је против сезонског грипа  укупно 53.325 особа, што је више у односу на дистрибуирану количину вакцина (53.310).

Најефикаснија мера превенције грипа је вакцинација и препоручује се свим особама које су у повећаном ризику од развоја компликација да се што пре вакцинишу, при чему се заштита ствара за 2-3 недеље од добијања вакцине. Вакцина се може примити у било које време у току трајања сезоне грипа, чак и кад је вирус почео да се шири у окружењу.    

Такође, опште мере превенције обухватају избегавање блиских контакта са оболелим особама, редовно прање руку уз избегавање додиривања очију, носа и уста, проветравање просторија. Јачање опште отпорности организма подразумева адекватан режим рада и одмора и исхрану богату витаминима.

Све извештаје о епидемиолошком надзору над грипом можете погледати овде.