Сунчево зрачење - Чињенице на које треба обратити пажњу

сунчеве зрачењеУлтравиолетно (УВ) зрачење представља део спектра сунчеве светлости који допире до површине Земље. Зависно од таласне дужине постоје три врсте УВ зрака - УВА, УВБ и УВЦ. Они се разликују у својој биолошкој активности и обиму у коме могу да продру у кожу. Што је краћа таласна дужина, то је УВ зрачење штетније. Крећући се од УВА до УВЦ зрака њихова дужина се смањује, али расте интензитет зрачења, тако да најкраће, УВЦ зрачење, има уједно и најјачи интензитет. Међутим, УВ зрачење краће таласне дужине је мање способно да продре у кожу.

На срећу, само УВА и УВБ зраци могу до продру кроз атмосферски омотач, а њихов негативни ефекат може бити спречен или знатно умањен одговарајућим мерама заштите.

 АБЦ УЛТРАВИОЛЕТНОГ ЗРАЧЕЊА

УВА УВБ УВЦ

Представља 95% УВ зрачења које допире до површине Земље.

Интензитет мало варира у току  године и видљивог дела дана.

Може проћи кроз облаке и стакло.

Продире у кожу дубље од УВБ зрачења.

Изазива тренутно тамњење коже.

Користи се у соларијумима.

Има кумулативни ефекат током времена.

Доприноси оштећењу коже.

Изазива боре, превремено старење и трајно тамњење коже (тзв. „пеге од сунца“).

Доприноси настанку рака коже.

Може довести до оштећења ока (укључујући и катаракту).

Делимично га упија озонски умотач.

Представља 5% УВ зрачења које допире до површине наше планете.

Јачина варира у зависности од сезоне, места и доба дана.

Може оштетити кожу током целе године, посебно на великим надморским висинама и рефлектирајућим површинама (снег, лед и сл.)

Не продире значајно кроз стакло.

Погађа површински слој коже.

Изазива црвенило и већину опекотина коже.

Кључна улога у настанку рака коже.

Доприноси старењу коже.

Изазива одложено тамњење коже (3-7 дана након излагања).

Најопаснија врста УВ зрачења.

Не допире до земљине површине (упија га атмосферски омотач).

Може се наћи у вештачким изворима УВ зрачења – живине лампе, апарати за заваривање и сл.

Може доћи до професионалне изложености овом зрачењу (вариоци и сви други који раде са апаратима који емитују УВЦ зраке).

Не сматра се уобичајеним фактором ризика за настанак рака коже.

Може изазвати крaткотрајна тежа оштећења ока, попут запаљења рожњаче.

Некада се користило у соларијумима

ФАКТОРИ СРЕДИНЕ КОЈИ УТИЧУ НА ИЗЛОЖЕНОСТ ОСОБА УВ ЗРАЧЕЊУ

ДОБА ГОДИНЕ

На средњим географским ширинама, на којима је и наша земља, најјаче сунчево зрачење је у току летњих месеци.

продирање УВ зракаДОБА ДАНА

Јачина УВ зрака зависи од положаја сунца, а највећа је током четворочасовног периода око соларног поднева (тренутак када је сунце на највишој тачки на небу). Током овог доба дана сунчеви зраци прелазе најкраћи пут до Земље. Насупрот томе, у раним јутарњим или касним поподневним сатима сунчеви зраци пролазе под већим углом кроз атмосферу и сходно томе се много више УВ зрачења упија у атмосфери.

ПОЛОЖАЈ МЕСТА (ГЕОГРАФСКА ШИРИНА)

Што се налазимо ближе Екватору, УВ зраци су јачи, прелазе краћи пут кроз атмосферу, и стога она апсорбује мање штетног УВ зрачења.

НАДМОРСКА ВИСИНА

Са повећањем надморске висине, мање атмосфере је доступно да апсорбује УВ зрачење. На сваких 1000 м надморске висине, јачина УВ зрачења се повећава за око 10%.

СТЕПЕН ОБЛАЧНОСТИ

Сунчево зрачење је најинтензивније уколико нема или је облачност веома мала, са већом густином облака зрачење је мање, али треба имати у виду да одређена количина УВ зрака (нарочито УВА) пролази кроз облаке.

ВРСТА ПОДЛОГЕ НА КОЈОЈ СЕ НАЛАЗИМО

Многе површине рефлектују УВ зрачење и доприносе повећању јачине УВ зрака. Док трава, земља или вода рефлектују мање од 10% УВ зрачења, песак рефлектује око 15%, а морска пена око 25%. Снег је посебно добар рефлектор и готово удвостручује изложеност особе УВ зрачењу, док лед може рефлектовати и до читавих 80% сунчевих зрака.

КАКО СЕ ЗАШТИТИТИ ОД ШТЕТНИХ ЕФЕКАТА УВ ЗРАЧЕЊА

  • Избегавајте директно излагање сунцу у периоду од 10.00 до 16.00 часова.
  • Користите препарате са заштитним фактором у свим временским условима, у свакој сезони. Препоручљиво је користити фактор заштите од сунца СПФ- 30 и више, који штити од УВА и УВБ зрачења. (Фактор се наноси најмање 15 минута пре изласка напоље, а треба га поново наносити на свака два сата, чешће при обилнијем знојењу, и након сваког боравка у води).
  • Носите капе и шешире са широким ободима и одећу светлих боја, од природних материјала, по могућству са дугим рукавима, или специјалну одећу са заштитним фактором (одећа са „UPF - ultraviolet protection factor“ ознаком).
  • Носите наочаре за сунце са 100% УВА/УВБ заштитом.
  • Изаберите козметику и контактна сочива која нуде УВ заштиту, али имајте у виду да је и даље неопходно користити средство за сунчање и носити сунчане наочаре.
  • Редовно проверавајте кожу, како бисте на време приметили било какве сумњиве промене и благовремено се јавили лекару.
  • Избегавајте коришћење соларијума.
  • Заштитите на правилан начин ваше дете од сунца и те поступке спроводите заједно.

Заштита у затвореном простору

Водите рачуна у могућности штетних ефеката УВ зрачења и у затвореном простору. С обзиром да УВА зраци продиру кроз стакло, уколико сте изложени деловању сунчевих зрака на овај начин, размислите о додавању равног, обојеног УВ-заштитног филма на бочне и задње прозоре аутомобила, уколико је то у складу сa прописима у вашој земљи, или на прозоре просторија у којима живите или радите. Овај филм блокира и до 99,9% УВ зрачења, а пропушта до 80 % видљиве светлости.

ПРЕПОРУКЕ ЗА ПОСТУПАЊЕ У СКЛАДУ СА ЈАЧИНОМ УВ ЗРАЧЕЊА

препоруке ув зрачење

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351