15. фебруар - Meђународни дан деце оболеле од рака 2019.
Светски дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у 88 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Календра јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља.
Малигне болести су један од великих глобалних јавно-здравствених проблема данашњице, које су, према статистичким подацима, чак и у развијеним земљама, други по учесталости узрок смртности код деце узраста од 0 до 14 година, одмах иза повреда. Управо због тога, обележавање овог датума има за циљ да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка важној мисији побољшања третмана, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака, као и њихових најближих.
Ове године, Међународни дан деце оболеле од малигних болести се обележава под слоганом „Нема више бола“ и „ Нема више губитака“ за децу са раком и њихове породице, чиме се жели постићи да друштво у целини осигура право на рану и правилну дијагнозу, право на доступност лекова који могу спасити живот свој деци без обзира где живе у свету, право на одговарајући и квалитетан медицински третман, као и право на лечење без бола и патње.
Рак код деце чини од 0,4 dо 4% свих малигних болести у општој популацији широм света. У просеку, у свету обољевање од рака код деце чини 1% у структури обољевања од свих малигних болести, у Европи 0,4% и у Србији око 0,7%. Највеће учешће у структури обољевања се региструје у Африци, 4%, углавном због разлика у старосној структури и очекиване дужине трајања живота на рођењу.
У Србији се сваке године открије преко 300 нових случајева малигних болести у популацији деце и младих узраста до 19 година. Као и у већини земаља у развоју, у Србији је готово 2/3 новооболеле деце било узраста до 15 година. Половину свих малигних болести дечијег узраста чине леукемије, лимфоми и тумори мозга који су уједно и најчешћи разлог смртног исхода кад је реч о малигним болестима. Ипак, охрабрује податак да је петогодишње преживљавање у Србији у узрасту до 14 година порасло са некадашњих 54% на чак 80%, чиме се приближавамо постигнућима развијених земаља Европе и света.
Према подацима из Популационог регистра за рак у Градском заводу за јавно здравље, број деце оболеле од малигних болести у Београду бележи опадајући тренд и у 2017. години износи: 16 у узрасту до 7 година и 23 у узрасту од 7-19 година. Најчешће су биле малигне неоплазме крви и лимфног ткива.
Важно је истаћи да је успех излечења малигнитета код деце изузетно велики, много већи него у популацији одраслих. Стопе преживљавања, наравно, пре свега зависе од типа карцинома, али и од фактора као што су капацитети система здравствене заштите, здравствене културе, али и од пратећих социо-економских чинилаца. У прилог томе говори податак да у високоразвијеним земљама света стопа преживљавања достиже чак 84%, али да је она у порасту чак и у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе, само уколико постоји локална и међународна подршка у овој области.
Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака су поставили циљ да се до 2030. године постигне елиминација бола и патње код деце која се боре против рака и да се преживљавање свој деци са дијагнозом неке малигне болести у свету повећа барем на 60%, као и да се родитељима олакша обезбеђивање неопходне неге деци и у кућним условима. То би довело до приближног удвостручења тренутне стопе излечења и поштеде милион живота деце у наредној деценији.
