У сусрет Светском дану хране - Правилна исхрана - у служби здравља појединца и здравља планете

svetski dan hrane 2019Октобар се традиционално обележава као месец правилне исхране, а Светски дан хране обележава се 16. октобра, на дан када је 1945. године основана Светска организација за храну и пољопривреду (FAO). Ове године, глобална кампања посвећена је правилној исхрани у функцији смањења проблема глади у свету, као једном од Циљева одрживог развоја дефинисаних за период до 2030. године.

Убрзани процеси глобализације и урбанизације, уз значајан просечни пораст прихода светског становништва, довели су током протеклих неколико деценија до драматичних промена када је реч о квалитету и начину исхране људи.

Са сезонски прилагођене исхране, базиране доминантно на намирницама биљног порекла, које су богате влакнима, у релативно кратком временском периоду прешло се на масовно конзумирање високопрерађених производа богатих скробом, на исхрану која обилује месом и широком спектром прерађевина животињског порекла. Непобитна је чињеница да се данас значајно мање времена проводи у припреми оброка код куће, док се већина људи, нарочито у урбаним зонама, све више ослања на велике набавке у ланцима супермаркета, на брзу тзв. „уличну“ храну (енг. streetfood / fastfood) и куповину готових оброка „за понети“.

Храна у многочему неусклађена са принципима правилно избалансиране исхране, у комбинацији са седентарним начином живота, довели су до тога да су стопе гојазности у свету у сталном порасту, и то не само како се до скора мислило, у развијенијим, односно богатијим друштвима. Данас је, према последњим доступним подацима, у свету гојазно преко 670 милиона одраслих и око 120 милиона деце и младих до 19 година старости. Чак око 40 милиона деце узраста испод 5 година спада у категорију гојазних.

Насупрот пандемије гојазности, у свету и даље гладује око 820 милиона људи. Циљ смањења броја гладних у свету, иако у извесној мери постигнут, с друге стране, довео је до драстичне редукције броја биљних култура које се гаје, што је временом водило ка све ограниченијој понуди и све мањој разноврсности намирница у свакодневној употреби становништва широм света. Проблем глади тако је делимично смењен проблемом „скривене глади“, нарочито у мање развијеним деловима света. „Скривена глад“ подразумева недостатак одређених минерала и витамина у исхрани, и поред наизглед одговарајућег или чак прекомерног степена ухрањености појединаца или одређених популација. Ово стање, баш као и неухрањеност и гојазност, такође може водити настанку бројних акутних, али и хроничних поремећаја здравља.

Познато је да је неправилна исхрана један од кључних фактора настанка масовних обољења човечанства, каква су, у првом реду, кардиоваскуларна, малигне болести и дијабетес, која често даље воде ка развоју широког спектра тежих здравствених последица, укључујући и прерани смртни исход. Стога се може рећи да се чак свака пета превремена смрт у свету може директно повезати са нездравом исхраном.

Према актуелним проценама Светске здравствене организације, гојазност и разне форме неухрањености тренутно погађају сваког трећег становника наше планете, уз пројекцију да ће већ 2025. године, што није предалека будућност, њима бити погођена чак свака друга особа на свету. Неповољни здравствени исходи, осим што погађају појединце, генеришу и значајан трошак за здравствене и друге системе већине земаља.

Недовољно разноврсна и неизбалансирана исхрана, велика је претња и по животну средину и стање целе планете. „Зелена револуција“, започета пре око 50 година, са циљем да нахрани што више гладних у свету, као стратешки императив је поставила масовну производњу култура које дају велике приносе. Оваква стратегија довела је до делимичног успеха у остваривању примарног циља - храном су обезбеђени поједини делови планете. Циљ, испоставља се, није баш најмудрије бирао средства... Нерационална експлоатација земљишта и воде, последични пораст загађења свих природних ресурса, уз веома дискутабилни учинак када је реч о здрављу људи, неминовно наводе на запитаност – да ли је ово била још једна револуција која је „појела своју децу“?

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351