Обележимо заједно Светски дан срца!

svetski dan srca 2019Светски дан срца се обележава 29. септембра под слоганом „БУДИ ХЕРОЈ СВОГА СРЦА“. Сви можемо бити хероји свога срца тако што ћемо увести мале промене у животном стилу, које могу да помогну у превенцији болести срца и крвних судова: престанак пушења, правилна исхрана, 30 минута физичке активности дневно.

Градски завод за јавно здравље Београд ће, као и претходних година, бити учесник традиционалне градске манифестације, коју организују Удружење кардиолога Србије и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Здравствено-промотивна акција ће бити уприличена 29. септембра од 11-14 часова у Ташмајданском парку.

Градски завод за јавно здравље Београд ће имати учешће у делу програма који има за циљ да посетиоцима укаже на важност примарне превенције и благовремене и континуиране контроле свих оних фактора ризика који су и доминантно одговорни за настанак болести срца и крвних судова. У том смислу, представници Завода ће за заинтересоване грађане организовати одговарајућа антропометријска мерења, мерења вредности крвног притиска уз стручна саветовања грађана и поделу разноврсног едукативног материјала.

Светски дан срца, установљен од стране Светске федерације за срце, представља глобалну кампању током које појединци, породице, локалне заједнице и владе широм света учествују у промовисању заједничке одговорности за здравље срца свих нас, као и здравог начина живота у циљу очувања и унапређења здравља појединца и друштва. Обележава се 29. септембра сваке године и представља симбол светске платформе за борбу против кардиоваскуларних болести.

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „БУДИ ХЕРОЈ СВОГА СРЦА” са жељом да се створи глобална заједница Хероја наших срца. Сви можемо бити хероји свога срца тако што ћемо обећати себи, својој породици, својим пријатељима, становништву да мале промене у животном стилу могу утицати на здравље нашег срца: престанак пушења, правилна исхрана, 30 минута физичке активности дневно могу да помогну у превенцији болести срца и крвих судова.

Болести срца и крвотока су већ деценијама уназад водећи узрок оболевања, радне неспособности, изостајања са посла и превремене смртности (пре 65. године живота) у развијеним земљама и у земљама у развоју.

Сваке године у свету од кардиоваскуларних болести (КВБ) умре око 17.9 милиона људи, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Већ сада је процењено да преко 85% смртности од свих КВБ и 60% оптерећења од исхемијске болести срца (ИБС) потиче из земаља у развоју и неразвијених земаља.

Слична је ситуација и у Европи где су КВБ одговорне за 3,9 милиона смртних исхода што чини 45% од укупног броја умрлих. У Србији је сваки други смртни исход последица болести срца и крвних судова, које су уједно и водећи узрок обољевања и умирања у одраслој популацији у Београду. Према подацима Градског завода за јавно здравље Београд,  у 2018. години укупан број болнички лечених од КВБ је 29.324 и има тенденцију пораста у односу на претходне године. Прво место по учесталости заузимају ангина пекторис (стезање у грудима) и акутни инфаркт миокарда. Укупан број умрлих у 2018. години у Београду је био 21.130, од чега је 9.916 особа умрло од КВБ (47%). 

Кардиоваскуларна болест данас је убица број један у свету. Али не мора бити овако. Уношењем само неколико малих промена у наш живот, можемо смањити ризик од срчаних и можданих удара, као и побољшати квалитет живота и пружити добар пример следећој генерацији. Ради се о томе да кажете себи, људима до којих вам је стало и појединцима широм света, „шта могу сада да урадим да пазим на МОЈЕ СРЦЕ… и ВАШЕ СРЦЕ?“

Како се може спречити настанак кардиоваскуларних болести?

Престаните са пушењем и заштитите се од дувана!

Употреба дувана и излагање дуванском диму убијају 6 милиона људи годишње и процењује се да изазивају готово 10% КВБ. Изложеност диму цигарета убија 600.000 људи сваке године од којих су 28% њих деца. Пушење изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима.

У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне срчане болести знатно се смањује. За 15 година ризик од КВБ враћа се на ризик као код непушача.

Правилно се храните!

Нездрава исхрана доводи до гојазности. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота 3 до 5 пута. Исхрана пре свега треба да буде количински и по квалитету адекватна. У исхрани треба да буду заступљење намирнице као што су воће, поврће, интегралне житарице,  млечни производи са ниским садржајем масноћа и риба. Будите опрезни са обрађеном храном која често садржи висок ниво соли. Избегавајте алкохолна пића колико год је то могуће. Пијте доста воде!

Будите физички активни!

Спроводите редовну умерену физичку активност. Само 30 минута активности дневно може да помогне у спречавању срчаног и можданог удара. Нека то постане ваш животни стил-регуларни део сваког вашег дана! Крећите се степеницама уместо лифтом, изађите из аутобуса неколико станица раније и препешачите део планиране трасе. Бавите се вежбама при којима се пријатно осећате (нпр. пливање, шетња, вожња бицикла итд. ) Физичка активност ће сигурно помоћи и да се ослободите стреса а, осим тога, иделан је савезник у борби са килограмима.

Знајте ваше бројке!

Редовно контролишите висину свог крвног притиска, ниво холестерола и глукозе у крви.

Не заборавите да је висок крвни притисак главни фактор ризика за настанак можданог удара, као и око половине свих болести срца. Почевши од вредности 115/75 mm Hg, ризик за КВБ се удвостручује са сваким порастом за 20/10 mm Hg у односу на претходну вредност ТА.

Повишени нивои холестерола и шећера у крви додатни су фактори ризика и значајно повећавају шансе за настанак поменутих обољења. Пожељне вредности укупног холестерола су мање од 5,2 mmol/l а глукозе од 4,0 до 6,0 mmol/l пре јела.

Уколико би се придржавали ових савета, према подацима Светске федерације за срце, чак 85% превремених смртних исхода узрокованих кардиоваскуларним обољењима, би се могло избећи.

Срце је у срцу здравља. Оно је главни покретач нашег тела и стога је свака брига о очувању здравља срца, додатно погонско гориво за све што радимо и желимо од свог живота.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351