Рак дебелог црева и његова превенција

rak debelog crevaРак дебелог црева је трећи водећи узрок оболевања од малигних болести у свету, иза рака плућа и рака дојке. Овај злоћудни тумор је локализован на завршеном делу цревног тракта, а најчешће почиње настанком бенигних израштаја на унутрашњем зиду црева (аденоматозни полипи), који се временом могу изменити и прерасти у малигни тумор.

Рано откривање подразумева тестирање здравих особа, без присутних симптома и знакова болести. Превенција малигних болести представља најефикаснији приступ у њиховој контроли, јер је могуће елиминисати, мењати или утицати на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака.

Епидемиологија

Рак дебелог црева је у свету трећи водећи узрок оболевања, иза рака плућа и рака дојке (17,3 на 100.000 становника према стандардизованим стопама инциденције). Трећи је најчешћи карцином код мушкараца и други водећи малигни тумор код жена.

Република Србија се већ дужи низ година налази у групи земаља Европе са средње високим стопама оболевања и високим стопама смртности од наведене локализације карцинома. Сваке године се региструје око 4.500 новооболелих особа, а преко 400 само у Београду, где са овом болешћу живи преко 5.000 људи. Код оба пола стопе морталитета за рак колоректума расту са годинама старости и највише су код особа 75 и више година старости.

Фактори ризика и симптоми

Сматра се да настаје као последица деловања наследних фактора, фактора средине и начина живота. Стил живота и нездраве навике као што су пушење, конзумирање алкохола, неправилна исхрана са уносом превише црвеног, прерађеног и димљеног меса, а малим уносом житарица, воћа и поврћа, недостатак физичке активности, гојазност, шећерна болест, представљају факторе ризика за настанак карцинома на које се може утицати променом начина живота. Најчешћи симптоми су крварење у столици, промене у пражњењу црева (проливи, затвори, непотпуно пражњење), болови у трбуху, малокрвност, нагли губитак телесне тежине, малаксалост и осећај прекомерног умора. Уколико су присутни наведени симптоми, значи да је болест већ узнапредовала.

rak debelog crevaДа ли се рак дебелог црева може раније открити или чак спречити?

Рак дебелог црева развија се споро током више година, а раним откривањем постижу се велики изгледи излечења и подразумева тестирање здравих особа, без присутних симптома и знакова болести. Истраживања су показала да је могуће смањити смртност од рака дебелог црева превентивним прегледом столице на голим оком невидљиву крв у столици, која је често први знак болести дебелог црева. Имунохемијски тест за рано откривање скривене крви најчешће је коришћена метода. Особе код којих је тест позитиван упућују се на колоноскопију, како би се открио узрок крварења који не мора увек да буде карцином, већ може бити доброћудни тумор или неко друго обољење црева. Рак дебелог црева може се открити у почетном стадијуму, а може се и спречити откривањем и уклањањем ситних израслина (полипа) из црева.  

Значај превенције

Програми скрининга значајно смањују морталитет од рака дебелог црева. Скрининг представља препознавање до тада неоткривене болести, коришћењем скрининг теста у привидно здравој, тј. асимптоматској циљној популацији. Република Србија је започела са постепеним увођењем организованог скрининга рака дебелог црева од 2012. године. 

Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 године, који се једном у две године позивају на тестирање скривеног крварења у столици. Организовани скрининг је организационо захтеван и сложен процес, па је зато неопходно постепено ширити територију на којој се спроводи, у складу са обезбеђивањем свих потребних материјалних и финансијских услова, као и едукације здравствених радника.

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је могуће елиминисати, мењати или утицати на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака. Малигна болест дебелог црева може бити избегнута једноставним мерама: увођењем у исхрану што више воћа и поврћа, намирница богатим  влакнима, житарица од целог зрна, ограниченим конзумирањем алкохола, престанком пушења, редовним вежбањем и одржавањем нормалне телесне тежине. Уколико до болести ипак дође, њен исход је могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

Информације о Националном програму скрининга доступне су на http://www.skriningsrbija.rs

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351