Међународни дан бубрега 14.03.2019 - Здрави бубрези свима и свуда

светски дан бубрега 2019Светски дан бубрега се обележава сваког другог четвртка у марту месецу од 2006. године на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света.

Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и информисање јавности о томе да су болести бубрега честе, веома озбиљне, али да их је могуће превенирати и успешно лечити.

Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Здрави бубрези свима и свуда“ има за циљ да истакне чињеницу да пружање високо-квалитетних здравствених услуга у циљу заштите и унапређења здравља бубрега мора бити универзално и равноправно, са смањењем неједнакости у доступности здравственој заштити међу различитим социо-економским групама становништва.

Процењује се да 13 милиона људи широм света болује од акутне бубрежне инсуфицијенције, а 85% њих је у земљама са малим и средњим националним дохотком. Процена је и да око 1,7 милиона умре од акутне болести бубрега. У свету 850 милиона људи болује од неке болести бубрега, док 2,4 милиона умре од хроничне болести бубрега.

светски дан бубрега 2019

Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма, што довољно говори о важности овог органа у одржању живота. Болести бубрега чине велику групу обољења, различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

Симптоми и знаци обољења бубрега се развијају постепено и најчешће су неспецифични: поремећај мокрења, промене у саставу мокраће, бол, отоци, повишен крвни притисак. Без обзира на факторе ризика (узраст, гојазност, повишен шећер у крви, повишен притисак, пушење...), једноставне превентивне мере могу да успоре напредовање болести бубрега, спрече компликације и побољшају квалитет живота. Здраве навике, које укључују пре свега правилну исхрану и физичку активност, могу у значајној мери да помогну у спречавању настанка свих ових болести, као и да успоре прогресију већ постојеће хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Дуготрајна бубрежна слабост неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног крвног притиска и прерану смрт (пре 65. године живота). Просечно, 1 од 10 особа има неки степен хроничне бубрежне инсуфицијенције, а ризик од обољевања расте са годинама старости.

У стадијуму терминалне бубрежне инсуфицијенције (отказивања функције бубрега) једини вид лечења јесу дијализа или трансплантација бубрега.

У Београду према подацима из 2017. године, 407 становника је умрло од болести бубрега (360 од хроничне и 47 од акутне). Према регистру ХНО Градског завода за јавно здравље, исте године забележено је 703 новооболелих од хроничне слабости бубрега. Такође, више од 900 пацијената је било на дијализи, а урађено је и 45 трансплантација бубрега.

Иако су многа од поменутих обољења веома озбиљна, неке ране знаке смањене бубрежне функције ипак је могуће открити, и то једноставним методама попут прегледа узорка мокраће, крви и крвног притиска. На тај начин, могуће је благовремено доћи до дијагнозе, што у великој мери олакшава даљи процес лечења и смањује број и озбиљност могућих компликација, као и трошкова које захтева третман ових пацијената. У том смислу је веома важно представити значај који има правовремено откривање и адекватно лечење болести бубрега. Међутим, пре свега наведеног, непроцењива је вредност здравствене едукације о усвајању здравих животних навика у циљу спречавања настанка болести бубрега, у успоравању напредовања болести, спречавања компликација и побољшању квалитета живота оболелих.

 

КАКО ОЧУВАТИ ЗДРАВЉЕ БУБРЕГА?

  • БУДИТЕ АКТИВНИ (вежбајте најмање 30 минута 5 пута недељно, идите степеништем а не лифтом)
  • ПРАВИЛНО СЕ ХРАНИТЕ (смањите унос соли, шећера и масти, замените слаткише свежим воћем)
  • УНОСИТЕ ДОВОЉНО ТЕЧНОСТИ (најмање 1,5L дневно, избаците заслађене воћне сокове и газирана пића и замените их водом и незаслађеним соковима)
  • РЕДОВНО КОНТРОЛИШИТЕ НИВО ШЕЋЕРА У КРВИ (откријте на време „тихог убицу“ бубрега)
  • РЕДОВНО МЕРИТЕ КРВНИ ПРИТИСАК ( чувајући срце, чувате и бубреге)
  • ПРЕСТАНИТЕ СА ПУШЕЊЕМ (побољшајте ваше здравље и здравље људи око вас)
  • НЕ УЗИМАЈТЕ ЛЕКОВЕ (ЧАЈЕВЕ, ВИТАМИНЕ) БЕЗ ПРЕТХОДНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ СА ЛЕКАРОМ!
  • КОНТРОЛИШИТЕ ЗДРАВЉЕ ВАШИХ БУБРЕГА АКО СТЕ У РИЗИЧНОЈ ПОПУЛАЦИЈИ (радите редовно анализе крви и урина)

Проверите свој ризик за болести бубрега

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351