Свакодневна активност - у служби здравља тела и духа!

кретањеПрема подацима Светске здравствене организације, недостатак физичке активности представља четврти водећи фактор ризика по здравље глобално, што води до процене да је управо овај фактор одговоран за чак 3,2 милиона смртних случајева, односно 6% укупног броја умрлих у свету сваке године.

Чињеница је да су модерно друштво и убрзан технолошки развој донели напредак у многим областима живота и рада, али су, с друге стране, условили промене животних стилова које дугорочно директно негативно утичу на здравље људи.

 

Континуирани пад физичке активности, који се назива и седентарни животни стил, постаје доминантно присутан начин живота у све више земаља широм света. Глобално гледано, 23% одраслих и чак 81% школараца узраста од 11 до 17 година нису довољно физички активни, док приближно 31% становника старог континента старијих од 15 година не упражњава физичку активност у препорученим оквирима. Просечан адолесцент у развијеним земљама проводи преко 5 сати дневно седећи испред екрана ТВ апарата или рачунара, док је број ученика који одлазе пешице у школу опао за чак 50% у односу на осамдесете године двадесетог века.

Недовољна физичка активност доказано повећава могућност оболевања од масовних незаразних болести, у првом реду од кардиоваскуларних обољења, дијабетеса и малигних болести. Осим тога, физичка активност веома је важан фактор утицаја на раст и развој од најранијег узраста, па тако недовољно упражњавање физичке активности у дечјем узрасту има негативан утицај на телесни развој, а може узроковати и настанак широког спектра коштано-зглобних деформитета.

кретање

Током последњих деценија, јасно је доказана чак и веза имеђу обима физичке активности и корисних ефеката за здравље код одраслих особа, па се тако наводи да од 150 до 300 минута физичке активности недељно има значајне позитивне ефекте. Физичка активност код одраслих доводи до унапређења рада кардио-респираторног система и побољшања  мишићне форме, доприноси бољој регулацији нивоа масноћа у крви и смањењу нагомилавања мастног ткива у пределу стомака.  

Адекватна физичка активност важна је компонента здравља у свим животним добима. Она доводи до бољег функционалног здравља код особа старијих од 65 година - утиче на побољшање меморије и других когнитивних функција мозга у старости, благотворно делује на квалитета сна, а утиче и на побољшање густине костију.

Посматрано из перспективе превентивног деловања, односно благовременог стицања одговарајућих навика, важно је нагласити да физичка активност  већ код деце и адолесцената има значајан утицај на показатеље кардиоваскуларног и метаболичког здравља. Тако деца која су физички активна имају мањи ризик од појаве хроничних болести и гојазности у одраслом добу.

Поред свих поменутих и доказаних бенефита који се манифестују кроз бројне метаболичке процесе и њихове ефекте на што правилније функционисање организма као целине, већ дуже време важну научну тему представља и испитивање постојања и интензитета корелације између физичке активности и менталног здравља. Управо с тим у вези, последњих година све је више научних доказа добијених из бројних опсежних истраживања којима су праћене десетине хиљада испитаника током више од деценије, који показују да чак и само умерена дневна активност представља значајан протективни фактор од могућих депресивних поремећаја у будућности. Другим речима, ово значи да чак и скромни помаци у навикама на нивоу популације када је у питању физичка активност, могу направити значајну позитивну промену опште слике заједнице када је реч о појави нових случајева депресије.

Када се све претходно поменуто узме у обзир, неминовно се намеће питање колико недовољна физичка активност заправо може да кошта? Тако су поред доказа о ризицима по здравље становништва, све доступније и додатне економске анализе које показују да су трошкови физичке неактивности на глобалном нивоу огромни. Наиме, неке студије показују да физичка неактивност кошта здравствени систем свих земаља света приближно 54 милијарде долара годишње!

Ако знамо да, према последњим националним истраживањима, становници Србије у просеку седе чак пет сати дневно - највише житељи градских насеља (5,3 сата), младе особе узраста 15-24 године (5,5 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,8 сати), док у седењу генерално предњаче становници Београда са посечно 5,8 сати седења дневно, јасно је колики је јавноздравствени значај ове теме и колика је потреба за активним деловањем усмереним ка променама навика нашег становништва.

Иако свако животно доба носи своје специфичне захтеве и извесна ограничења, важно је нагласити да постоје  активности готово свима дозвољене и лако доступне, попут ходања, вожње бицикла, пливања или плеса које, уколико се упражњавају редовно, доносе значајне користи за целокупно здравље. Уз то, њихова социјална димензија - ширење мреже пријатеља и осећај припадности, има додатни благотворни ефекат на очување и унапређење менталног здравља сваког појединца, повећавајући му тако шансе за остваривање, у првом реду, максималних личних постигнућа, а затим и за давање адекватног доприноса заједници којој припада и друштву у целини.

Више текстова о овој теми

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351