Март 2018. у знаку ране дијагностике рака

март 2018 месец борбе против ракаМалигне болести представљају један од највећих јавноздравствених проблема на светском нивоу. Величину и озбиљност овог проблема потврђују и подаци Светске здравствене организације.

Наиме, за само четири године, између 2008. и 2012. године, број оболелих у свету порастао за чак 11% - са 12,7 на 14,1 милион, док је само у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло 8,2 милиона људи широм света.

Тренд даљег раста овог проблема је готово известан, а процене нису нимало охрабрујуће - очекује се да ће до 2032. године оболевање од рака порасти за чак 70%. Оно што додатно брине је чињеница да ће највећи део тог растућег тренда поднети неразвијене и средњеразвијене земље где животни век становништва постаје све дужи, али где истовремено постоји проблем изражених социјално-економских неједнакости у друштву, што подразумева, с једне стране - неадекватну доступност савремених дијагностичких и терапијских опција, а с друге – масовну заступљеност оних животних стилова који представљају директан ризик за оболевање.  

Србија се сматра земљом средњег степена ризика за оболевање од малигних болести. Код нас се, сваке године дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, а од њих годишње умре преко 20.000 људи. Као и у свету, и код нас су обољења из групе малигних тумора други најучесталији узрок смрти – сваки пети смртни случај у Србији последица је неког малигнитета.

Овај удео нешто је већи код мушкараца (24%) него код жена (18%), што је у значајној мери последица различитих локализација, односно типова тумора од којих доминантно оболевају мушкарци и оних који више погађају жене. Тако, мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена, најчешћа локализација малигних процеса је на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, што су истовремено и малигнитети који најчешће доводе до смртног исхода у популацији оболелих жена.

На основу података из Популационог регистра за малигне болести Градског завода за јавно здравље Београд, у периоду од 1970. до 2016. године, у Београду је евидентирано укупно 206.108 особа оболелих од малигних болести. Највећи број нових случајева болести у овом вишедеценијском периоду забележен је током 2014. године и износио је 751 на 100.000 становника, дoк je у последњој посматраној 2016. години евидентирано 411 новооболелих на 100.000 становника главног града, док је укупно оболелих од неке врсте малигне болести било 3.198 на 100.000 Београђана.

Према проценама Међународног удружења за борбу против рака (IARC), отприлике сваки пети откривени карцином може повезати са одређеним инфективним агенсима – вирусима или бактеријама. У тој категорији, најупечатљивији пример је директан утицај инфекције Хуманим папилома вирусом (ХПВ) и настанка рака грлића материце.

Такође, јака је веза између инфекције вирусима хепатитиса Б или Ц и настанка рака јетре (хепатоцелуларни карцином), Epstein-Barr вирус може бити узрок Буркитовог лимфома, док је бактерија Helicobacter pylori тесно повезана са настанком рака желуца.

Ипак, у далеко већем броју случајева, за настанак рака одговорни су одређени животни стилови појединца (пушење, неправилна исхрана, физичка неактивност, конзумирање алкохола, претерано излагање сунчевим зрацима), који скупа носе и до две трећине ризика за настанак појединих малигнитета. Чак око 30% свих смртних исхода од малигних болести последица су управо ових и сличних животних избора.

Имајући у виду да се и неке од поменутих инфекција могу довести у тесну везу са појединим ризичним понашањима, долази се до закључка да се, укупно узев, на више од 80% свих малигних болести може утицати управо променама личних животних стилова, уз избегавање фактора ризика присутних у околини, макар у мери у којој је то изводљиво.

Нове стратешке препоруке Светске здравствене организације (СЗО) усмерене су, пре свега, ка повећању шанси за што дуже преживљавање људи који живе са раком. То подразумева фокус деловања здравствених служби на рано откривање ових болести. Студије су показале да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Овај економски аспект проблема није нимало занемарљив, нарочито ако се има у виду да је већ сада, значајан удео глобалног оптерећење малигним болестима у слабије развијеним деловима света и у земљама у развоју, а да ће то у будућности бити још више изражено.

Несумњиво је да добра дијагностика и правовремено и лечење, у складу са савременим научним достигнућима, као и адекватна нега и брига о пацијентима оболелим од малигних болести захтевају системку подршку и значајна материјална улагања у здравствену службу. Ипак, деловање на свест сваког појединца и ниво опште информисаности јавности у вези са овим проблемом, представља подједнако важан део суочавања са овим проблемом. Јер, тек када је сваки појединац добро упознат са начинима којима он, лично, може да умањи могућност за настанак болести и када је оспособљен и оснажен да преузима добар део одговорности за своје здравље, тек тада се и системски уложена средства исплате и постижу жељену делотворност. Тада људи добијају праву шансу да поврате, очувају и унапреде своје здравље.

Рано откривање – већи број спасених живота, мањи трошкови лечења!

У Србији су од 2013. године на снази Национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и рака дебелог црева, са циљем да се смањи оболевање и умирање од ових малигнитета који су у нашој средини веома заступљени а често, управо због откривања у одмаклим фазама болести, односе и велики број живота.

  • Скрининг рака дојке представља мамографски превентивни преглед намењен свим женама старости од 50 до 69 година, и то на две године.
  • Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година старости, које се једном у три године позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест.
  • Циљну групу за скрининг на рак дебелог црева чине грађани оба пола старости од 50 до 74 године, који се на две године позивају да ураде тест на скривено крварење у столици.

Погледајте и:

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351