Туберкулоза није болест прошлости! – 24. марта „Заједно против туберкулозе!“

Према подацима СЗО, прошле године је 10,4 милиона људи оболело, док је током 2015. године чак 1,8 милиона људи умрло од туберкулозе, што ову болест, када је реч о заразним болестима, чини једним од водећих узрока смрти у свету.

Туберкулоза сe, дуго уназад, везује за  друштва и заједнице у којима постоје ограничења у поштовању људских права и достојанства. Ипак, важно је знати да свако може да добије туберкулозу, али чињеница је да је оптерећење болешћу највеће у срединама које одликују сиромаштво, стигматизација и маргинализација, у групама као што су: мигранти, избеглице, старе особе, жене и деца и сл.

Фактори као што су потхрањеност, лоши услови становања и санитације, удружени са другим факторима ризика као што су употреба дувана и алкохола и дијабетес, утичу на већу подложност оболевању. Све то додатно је повезано и са мањом доступности лечења и недостатком социјалне заштите, што доводи до зачараног круга сиромаштва и лошег здравља.

Jедном годишње, сваког 24. марта, очи целокупне јавности су усмерене на туберкулозу. Овај дан има за циљ да упозори да туберкулоза није болест прошлости и да не сме бити заборављена!

Има ли туберкулозе у Србији?
У 2015. години пријављено је 962 случаја оболевања од свих облика туберкулозе који подлежу обавезном пријављивању, што чини стопу од 13,52 оболелих на 100.000 становника. Највећа заступљеност новооболелих у посматраној години била је у Мачванском и Колубарском округу.

А у Београду?
Према подацима из електронске базе података о оболелима од туберкулозе у Београду, у посматраној 2015. години, број ноовоболелих је био нешто изнад просека за Србију и износио је 14,28 на 100.000 становника, односно регистровано је 237 новооболелих. Највећи број њих припадао је старосној групи преко 50 година (57,4%), док је најмање оболелих било у популацији млађих од 19 година (2,5%).

Посматрано у десетогодишњем временском периоду, од 2005. до 2015. године, у главном граду је регистровано укупно 3.866 оболелих особа, од тога 90,3% са плућним и 9,7% са ванплућним обликом болести. Позитивно је и делимично охрабрујуће што се у наведеном периоду бележи смањење нотификационе стопе (стопе пријављивања) туберкулозе. Највише вредности инциденције забележене су 2005. године (33,3 на 100.000 становника), а најниже  у 2013. години (11,7 на 100.000 становника), док је просечна годишња стопа инциденције у посматраном периоду износила 21,9 на 100.000 становника.

Инциденција туберкулозе у Београду (2005-2015)

У последњих пет година од туберкулозе је у Београду умрло 23 болесника. Треба напоменути да просечно учешће умрлих од туберкулозе износи 5,8% у односу на укупан број умрлих од свих заразних болести.

Примарну превенцију оболевања од туберкулозе представља имуницација BCG вакцином. У периоду од 2011. до 2015. године обухват имунизацијом BCG вакцином новорођене деце у главном граду у просеку је износио 99,5% - од 97,0% у 2012. до 99,3% у 2013. години.

Шта је циљ обележавања Светског дана борбе против туберкулозе?
Светски дан борбе против туберкулозе обележава се широм света бројним манифестацијама. Ове године је тим поводом, на иницијативу двојице италијанских уметника, уприличен 24-часовни концерт који ће трајати од поноћи 23. марта до поноћи 24. марта. Овај перформанс окупља музичаре из 46 земаља, а замишљен је као микс 48 концерата широког спектра музичких жанрова - од експерименталне до савремене, од класичне до џез и етно музике, од којих сваки траје 30 минута. Музика је, као универзални језик, изабрана са циљем да се порука „Заједно против туберкулозе” пренесе што већем броју слушалаца широм планете.

Србија се, као и сваке године, и овог 24. марта придружује глобалној кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе. Посебна пажња ове године биће посвећена заједничким напорима да се „нико не запостави”, осврћући се, пре свега, на проблем стигматизације, дискриминације и маргинализације, као и на превазилажење препрека у доступности квалитетне дијагностике и лечења.

Национални програм контроле туберкулозе у Републици Србији спроводи се у оквиру Програма здравствене заштите становништва од заразних болести. Установа која обавља референтне послове за област туберкулозе је Клиника за пулмологију Клиничког центра Србије, са Националном референтном лабораторијом за дијагностику туберкулозе (НРЛ), чији се један део налази на самој Клиници док се други налази на Институту за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду.

Шта сви заједно можемо да учинимо?

У циљу смањења оболевања од туберкулозе, заједно можемо:

• радити на одржавању и унапређењу обухвата имунизацијом новорођене деце;
• терапијски адекватно заштитити све особе под повећаним ризиком од обољевања;
• благовремено посумњати и препознати туберкулозу;
• боље дијагностиковати, благовремено и ефикасно лечити и излечити туберкулозу;
• не осуђивати оболеле и пружити им подршку.