Светски дан бубрега - 9. март 2017. - Како гојазност утиче на здравље наших бубрега

светски дан бубрега 2017Светски дан бубрега се обележава од 2006. године, сваког другог четвртка у месецу марту, и то на иницијативу и под традиционалним покровитељством Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations).

Обележавање овог датума за циљ има подизање свести о важности бубрега, као и слање снажне порукe јавности у вези са чињеницом да су болести бубрега честе и веома озбиљне, али да их је, с друге стране, могуће превенирати и успешно лечити.

Овогодишњи Светски дан бубрега обележава се под слоганом „Бубрези и гојазност – здрави стилови живота за здраве бубреге”.

Гојазност већ пар деценија уназад одржава статус једне од главних и растућих глобалних јавноздравствених претњи. Процене су да ће до 2025. године чак 18% мушкараца и преко 21% жена широм света бити гојазни. Исте процене говоре и да ће 6% свих мушкараца и 9% свих жена на планети тада бити екстремно гојазни. Поражава чињеница да је већ сада у појединим земљама гојазност присутна код више од једне трећине одраслог становништва.

Гојазност покреће ланац промена у организму. С њом се повећава могућност настанка, пре свега, шећерне болести типа 2 и повишеног крвног притиска, који представљају једне од главних фактора ризика за настанак бројних других сложених поремећаја здравља, па и хроничне бубрежне инсуфицијенције. Такође, гојазност и сама по себи доводи до развоја хроничних бубрежних обољења, као и терминалне бубрежне инсуфицијенције из разлога што код гојазних особа бубрези морају да раде више, односно да филтрирају већу количину крви него што је нормално како би одговорили на повећане метаболичке захтеве. Уједно, гојазност је један од најснажнијих фактора ризика за настанак нових случајева хроничних бубрежних обољења, као и за развој нефролитијазе, па чак и канцера бубрега.

 

Подаци из литературе говоре да гојазне особе имају два до седам пута већу шансу за развој терминалне бубрежне инсуфицијенције у односу на особе нормалне телесне масе, као и да се напади акутног оштећења бубрега чешће јављају код гојазних особа.

Управо из тог разлога, тема овогодишње кампање има за циљ да промовише значај едукације о штетним последицама гојазности и повезаношћу овог проблема са бубрежним обољењима, као и да истакне значај усвајања здравих животних стилова и доношења здравствених политика које би такве изборе учиниле доступним.
Веома је важно, у том контексту, нагласити да здраве навике, које укључују пре свега правилну исхрану и физичку активност, могу у значајној мери да помогну у спречавању настанка свих ових болести, док смањење телесне масе може у значајној мери успорити прогресију већ постојеће хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Светски дан бубрега 2017

О бубрезима...
Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и елиминација вишка течности из организма, што довољно говори о важности овог органа у одржању живота. Обољења бубрега манифестују се најчешће као упале, затим као акутно односно хронично смањење његове функције. Симптоми и знаци хроничне слабости бубрега се развијају постепено, а основни проблем представља што су они најчешће врло неспецифични (поремећај мокрења, промене у саставу мокраће, бол, отоци, повишен крвни притисак).
Иако су многа од поменутих обољења веома озбиљна, неке ране знаке смањене бубрежне функције ипак је могуће открити, и то једноставним методама попут прегледа узорка мокраће, крви и крвног притиска. На тај начин, могуће је благовремено доћи до дијагнозе, што у великој мери олакшава даљи процес лечења и смањује број и озбиљност могућих компликација, као и трошкова које захтева третман ових пацијената.

Хронична болест бубрега представља значајан јавноздравствени проблем. Озбиљност овог обољења испољава се кроз димензију значајног умањења квалитета живота, као и скраћеног радног и животног века оболелих. Све ово прожима и моменат изузетно високих трошкова лечења. У просеку око 1 од 10 особа има неки степен хроничне бубрежне инсуфицијенције, а ризик од оболевања расте са годинама старости. Наиме, после 40 година јачина гломерулацијске филтрације почиње да опада за око 1% годишње. Уз то, шансама за оболевање значајно доприносе и други фактори ризика који могу да оштете бубреге, укључујући шећерну болест, висок крвни притисак и болести срца, који су такође много чешћи у старијој животној доби.

У стадијуму терминалне бубрежне инсуфицијенције (отказивања функције бубрега), једини видови лечења јесу дијализа или трансплантација бубрега.
Веома је важно нагласити да само код око 10–15% болесника, даваоци органа за трансплантацију могу бити крвни сродници (чланови породице) или биолошки несродни донатори (брачни партнери, пријатељи). За све остале болеснике подударни даваоци траже се међу особама са дијагностикованом можданом смрћу. Овај податак директно указује на потребу за стварањем што веће базе потенцијалних давалаца органа, како би био омогућен већи број кадаверичних трансплантација.

Несумњива је потреба за интензивирањем ангажовања јавноздравствених и других релевантних професионалаца на пољу здравственог описмењавања опште јавности  у погледу важности донирања органа, као знаку хуманости и солидарности, којим се даје велика шанса за излечење тешким болесницима. Други ниво деловања мора бити усмерен ка креирању свести појединца о бризи за сопствено здравље. У оквиру тога, веома је важно представити значај који има правовремено откривање и адекватно лечење болести бубрега. Уз све наведено, тачније пре свега тога, непроцењива је вредност здравствене едукације о усвајању здравих животних навика у циљу спречавања настанка болести бубрега, у успоравању напредовања болести, спречавања компликација и побољшању квалитета живота оболелих.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351