Март – месец борбе против рака 2016.

Према проценама Светске здравствене организације, све већи број људи у свету болује од малигних болести, од 12,7 милиона у 2008. години, тај број се повећао на 14,1 милион у 2012. години. Очекује се да ће до 2032. године оболети 25 милиона људи широм света, односно оболевање од рака ће порасти за 70%. Према истом извору у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света.

Сваке године у Републици Србији се дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, а годишње од рака у нашој земљи умре више од 20.000 људи.За сваки трећи случај рака одговорно је пушење дувана, више од једне трћине свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности, сваки тридесети одрасли становник Србије свакодневно конзумира алкохолна пића, што значајно повећава ризик од настанка рака, сваки десети случај рака је последица инфекције (хуманим папилома вирусом - рак грлића материце, хепатитис Б или Ц вирусом – рак јетре, бактеријом Helicobacter pylory – рак желуца).

После болести срца и крвних судова, обољења из групе малигних тумора су најчешћи узроци смрти грађана Београда и чине преко 26% свих узрока смрти у 2014. години. Регистровано је 8.892 оболелих од малигних болести (8.839 одраслих,  22 деце узраста до 6 година и и 31 дете у добној групи од 7 до 19 година), према стању популационог регистра у 2014. години, при чему се у последњих десет година бележи стални пораст заступљености обољења из ове групе у структури узрока хоспитализације београдског становништва.

Приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака доводе се у везу са начином живота (пушење, неправилна исхрана, физичка неактивност, конзумирање алкохола, претерано излагање сунчевим зрацима) и могуће их је мењати или потпуно елиминисати. Један од основних разлога за овако неповољну епидемиолошку ситуацију у нашој средини је недовољно препознавање ризичног понашања и недовољно ефикасан приступ контроли малигних болести спречавањем и модификовањем фактора ризика, односно спречавањем почетка болести.

Избор здравих стилова живота и одговарајуће коришћење здравствених услуга, пре свега кроз превентивне прегледе у склопу националних програма превенције и раног откривања рака – прави је начин да се смањи ризик од оболевања.

Основне мере превенције су: непушење и боравак у окружењу без дуванског дима; исхрана богата витаминима, минералима, дијетним влакнима и антиоксидантима, са ниским процентом масти и усклађена са енергетском потрошњом; најмање 30 минута физичке активности дневно (шетња и брзи ход, пливање, вожња бициклом, рад у башти...), ограничен унос алкохола, избегавање неумереног излагања сунчевим зрацима и вештачим изворима светлости, као што су соларијуми.
У великом броју случајева малигне болести су излечиве, ако се открију на време.

Редовни превентивни прегледи су најбоља заштита.

Погледајте и следеће брошуре:

Превенција рака грлића материце	Превенција рака дојке