Обележавање 31. јануара – Националног дана без дуванског дима
Национални дан без дуванског димау нашој земљи традиционално се обележава 31. јануара и представља симбол борбе против пушења као великог глобалног и националног јавноздравственог проблема. Слоган овогодишње националне кампање је „Свака цигарета смета“.
Имајући у виду значај примарне превенције у стварању чврстог темеља који води ка препознавању здравих избора и штетних навика још од најранијег узраста, Градски завод за јавно здравље овогодишњи Национални дан без дуванског дима обележава радом са нашим најмлађим суграђанима. У сарадњи са Предшколском установом „Чукарица“, у вртићу „Кошута“ у Жаркову и у издвојеним припремним групама за предшколску наставу у Основној школи „Ђорђе Крстић“, читава недеља која претходи Националном дану без дуванског дима, од 25. до 29. јануара, биће испуњенa разноврсним тематским радионицама у оквиру припремне наставе за предмет „Свет око нас“, а са циљем посебног указивања на штетност дуванског дима, како по животну средину, тако и на угрожавање здравља.
Резултати Истраживања здравља становништва из 2013. године, показују да су грађани Србије у великој мери свесни негативних последица дувана - више од половине пушача (58,8%) и скоро половина испитаних непушача (47,1%) забринуто је за своје здравље због последица изложености дуванском диму. Међутим, и поред сагледавања oвих ризика, чињеница је да у Србији и даље пуши више од трећине становника старијих од 15 година (34,7%), а оно што посебно брине је благи пораст процента пушача у односу на претходно истраживање из 2006. године (33,6%).
Према резултатима Истраживања здравља становника Републике Србије који се односе на популацију Београда, пушење је свакодневна или повремена навика 31,6% одраслих становника главног града. Свакодневних пушача је 27.5%, док јаку зависност према употреби дувана (више од 20 цигарета дневно) показује 17.5% испитаних. Више од половине одраслих Београђана, пушило је некада током свог живота (53.8%), a већина њих (87.7%) су током тог периода били свакодневни пушачи. Највећи проценат пушача је старости између 25 и 34 године а најмањи међу Београђанима старијим од 75 година.
Две трећине одраслих Београђана (66,2%) изјавило је да је било изложено дуванском диму у затвореном простору, док је скоро половина становништва забринута због штетних последица које пушење, односно изложеност дуванском диму има по њихово здравље (48.8%).
Подсећамо да је Република Србија од 2006. године потписница Оквирне конвенције о контроли дувана, 2007. године је усвојена и Национална стратегија контроле дувана, а од 2010. године у нашој земљи је на снази Закон о заштити снановништва од изложености дуванском диму.
Резултати најновијег Истраживања о ефектима и ставовима у вези са Законом за 2014. годину наводе на закључак да је примена закона у првим годинама дала добре резултате на местима где Закон допире. Ипак, после иницијалног смањења изложености у периоду 2010 – 2012, са 72% на 58% испитаних који су се изјаснили да су изложени дуванском диму на местима где излазе (кафићи, ресторани), у 2014. години бележи се пораст изложености дуванском диму на овим местима на чак 64% испитаних. Након почетног пада, бележи се и пораст изложености дуванском диму и у кућама пријатеља и рођака – са 74% у 2011. на 79% у 2014. години.
Овај негативни тренд може се, донекле, тумачити и као последица релативно високе толеранције нашег становништва на изложеност дуванском диму, али несумњиво указујеи на неопходност преиспитивања доследности у спровођењу и ефикасности важећих мера контроле, као и на потребу за унапређењем постојеће законске регулативе. У прилог томе говори и податак да се чак 53% испитаних (доминантно непушачи и бивши пушачи) изјаснило да подржава измене у законској регулативи у смеру потпуне забране пушења у угоститељским објектима.
Паралелно са доношењем нових законских решења, а у циљу њихове боље, доследније и дугорочно успешније примене у пракси, од великог је значаја интензивно и систематски радити на подизању свести јавности и оснаживању сваког појединца да се активно супротстави негативном утицају средине – да никада не почне, да престане да пуши или, у крајњој линији, да уколико већ бира ову штетну навику - поштује права оних који је нису изабрали.
Јер, право сваког детета, али и сваког одраслог грађанина је да живи и ради у средини без дуванског дима, а одговорност државе је да заштити здравље својих грађана. Стога, 31. Јануар не би смео да буде само један дан у години, симболично обележен низом разноврсних тематски усмерених активности. Овај дан треба да представља гласан аларм, како за доносиоце одлука, тако и за комплетну стручну, али и општу јавност, за заједничко покретање и континуирано деловање на свим нивоима у борби против дуванског дима.
