Грип и респираторне инфекције у Београду - 6. недеља
Епидемиолошки надзор над грипому сезони 2014/2015 спроводи се од 29.9.2014.године (40.извештајна недеља), како би сеомогућило праћење епидемиолошких, клиничких и вирусолошких карактеристика обољења и траје до 20. извештајне недеље (11-17.5.2015. године).
Према извештајима здравствених установа примарне здравствене заштите (домови здравља, Завод за заштиту здравља студената, Завод за здравствену заштиту радника ЖТП-а и Завод за здравствену заштиту радника МУП-а) на територији Београда у периоду 2.02.- 8.02.2015. године од акутних респираторних инфекција (АРИ) оболело је 20.075особа са бројем новооболелих од 1.209,7, а од обољења сличних грипу (ОСГ) 334са бројем новооболелих од 20,1 на 100.000 становника.
У односу на претходну (5) извештајну недељу (26.01.2015 - 1.02.2015.) број оболелих од АРИ је зa16,1%већи (17.298), а број оболелих од ОСГ је за 73,1% већи (193).
Међу оболелима од АРИ највише је особа добне групе 5-19 година (43,7%), затим узраста 20-29 (29,4%) и узраста до 4 године (18,8%). Особа старости 65 и више година било је 8,1%. Највећи број новооболелих од АРИ бележи се у узрасту од 0-4 године (4.611,6/100.000) и од 5-19 година (3.728,6/100.000).
Од укупног броја особа пријављених са ОСГ највише је особа добне групе 5-19 годинa(155 - 46,4%) и особа добне групе 30-64 годинe(117 - 35,0%). Удео деце узраста до 4 године је 6,9%, особа старијих од 65 година је 6,0% и особа од 20-29 година је 5,7%. Највећи број новооболелих од ОСГ бележи се у узрасту од 5-19 година (65,9/100.000) и узрасту од 0-4 године (28,0/100.000).
Активност грипа у Европском региону још увeк је на ниском нивоу у већини источних земаља.
У већини земаља северне, западне и централне Европе бележи се средња активност грипа (Енглеска, Шкотска, Ирска, Исланд, Финска, Шведска, Норвешка, Холандија, Шпанија, Португалија, Немачка, Аустрија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Грчка, Израел, Малта, Чешка, Белорусија, Грузија,). Висока активност грипа се региструје у Италији, Албанији, Литванији, Белгији, Швајцарској, Мађарској, Словачкој и Луксембургу. Потврђена су оба подтипа вируса А (Х3Н2), А (Х1 Н1) и тип Б, од којих је А (Х3Н2) доминантан.
На територији Београдаактивност грипа је на ниском нивоу.
У узетом материјалу на територији Београда у Националној референтној лабораторији за инфлуенцу Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" лабораторијски су потврђене инфекције изазване са оба подтипа вируса А (АХ1 и А Х3).
Доказом првих случајева обољевања од грипа у овој сезони очекује се даље повећање обољевања од грипа у наредном периоду.
У периоду од 1.10.2014. до 8.02.2015. године у београдским Здравственим установама вакцинисане су против сезонског грипа укупно 45.083 особе, што чини 86,9% у односу на дистрибуирану количину вакцина (51.869).
Најефикаснија мера превенцијегрипа је вакцинација и препоручује се свим особама које су у повећаном ризику од развоја компликација да се што пре вакцинишу, при чему се заштита ствара за 2-3 недеље од добијања вакцине. Вакцина се може примити у било које време у току трајања сезоне грипа, чак и кад је вирус почео да се шири у окружењу.
Такође, опште мере превенције обухватају избегавање блиских контакта са оболелим особама, редовно прање руку уз избегавање додиривања очију, носа и уста, проветравање просторија.Јачање опште отпорности организма подразумева адекватан режим рада и одмора и исхрану богату витаминима.
