Март 2015 – Месец борбе против рака

Током последње деценије у нашој земљи је забележен пораст стопа обољевања и умирања од малигних тумора свих локализација, осим рака желуца. На више од 80% ових болести могуће је утицати спречавањем или модификовањем фактора ризика, као што су: пушење, неправилна исхрана, физичка неактивност, конзумирање алкохола.Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, терапијом и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ контроли рака.



После болести срца и крвних судова, малигни тумори представљају најчешћи узрок обољевања и умирања становника Србије. У Београду се у последњих десет година готово удвостручила стопа болничког лечења од тумора (са 11,5 на 20 на 1.000 становника). Током 2013. године, регистровано је 8.458 особа које су оболеле од малигних неоплазми, а исте године је од овог узрока умрло 5.283 становника Београда. Малигни тумори душника и плућа код мушкараца и малигни тумори дојке код жена су водећи узроци смрти из ове групе болести, од 2007. године.

Приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака доводе се у везу са начином живота и могуће их је мењати или потпуно елиминисати. Пушење је одговорно за сваки трећи случај рака и узрокује смртност од карцинома плућа у 90% случајева код мушкараца и 75-80% случајева код жена. Непушачи који су изложени дуванском диму у кући и на радном месту имају за 20-30% већи ризик оболевања од карцинома плућа у поређењу са непушачима који нису изложени. Неправилна исхрана и физичка неактивност доприносе обољевању од рака дебелог црева, дојке и простате. Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.

Основне мере превенције су: непушење и боравак у окружењу без дуванског дима; исхрана богата витаминима, минералима, дијетним влакнима и антиоксидантима, са ниским процентом масти и усклађена са енергетском потрошњом; најмање 30 минута физичке активности дневно (шетња и брзи ход, пливање, вожња бициклом, рад у башти...); ограничен унос алкохола.

У великом броју случајева малигне болести су излечиве, ако се открију на време.
Редовни превентивни прегледи су најбоља заштита.

Препоруке за рано откривање рака дојке: самопреглед дојке -  од 20. године једанпут месечно, клинички преглед од 29. до 39. године сваке треће године, клинички преглед од 40. године једном годишње, мамографија од 50. године сваке друге године.

Препоруке за рано откривање рака грлића материце: цитолошки преглед цервикалног бриса (Папаниколау тест) започети 3 године од почетка сексуалне активности, најкасније од 21. године живота. После 3 нормална цитолошка бриса, урађена у 3 узастопне године, периодични прегледи за жене које припадају групи ниског ризика, могу се радити на 2-3 године. Сексуално активним женама, млађим од 30 година, брис треба узимати једанпут годишње.

Препоруке за рано откривање рака дебелог црева: тест на присуство окултног (голим оком невидљивог) крварења у столици мушкарци и жене од 50. године живота, имунохистохемијски ФОБ тест сваке друге године.

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351