У сусрет Трећој глобалној УН недељи безбедности саобраћаја на путевима 4.-10. мај 2015. - Спасимо животе деце!

Bezbednost deceПовређивање представља један од три водећа узрока смртности деце, радно способног становништва и старих, у скоро свим земљама света, без обзира на степен развоја. Годишње у свету због последица повређивања живот изгуби више од пет милиона људи,  од чега је 35% живота изгубљено због  последица саобраћајног трауматизма.

Повреде у саобраћају представљају значајан јавно здравствени проблем који се манифестује великим морталитетом, морбидитетом, као и последичном инвалидношћу, у свим категоријама становништва, а нарочито код вулнерабилних групација у које између осталих  спадају и деца.

Повреде су водећи узрок смрти код деце. Најчешћи начин повређивања је саобраћајни трауматизам.

Сваког дана 500 деце изгуби живот на путевима широм света. Према најсвежијим подацима Агенције за безбедност саобраћаја, у Републици Србији од 2012. до 2014. године смртно је страдало укупно 37 деце узраста од 0-14. године, што другим речима значи да је свако педесето лице смртно страдало у саобраћајним незгодама, дете наведеног узраста. Тешке повреде је задобило 667 деце а лакше је повређено 3.689 деце, истог узраста.

Смртност је само врх леденог брега поврећивања у саобраћају, уз многобројне нефаталне повреде. Без обзира на врсту повреда, тј. степен њихове тежине, оне код деце изазивају патњу, бол, губитак способности за обављање свакодневних активности, а у тежим случајевима краткотрајну или дуготрајну инвалидност. Последице повређивања су присутне на различитим нивоима, од жртви повређивања, преко породице, здравствене службе те до друштва у целини.

У саобраћајним незгодама деца највише смртно страдају као путници у возилима (47%), затим као пешаци (41%) и на крају као бициклисти (12%). Овакви резултати се могу довести у везу са мањом мобилношћу деце као пешака и бициклиста у односу на превожење унутар возила. Осим тога, велика заступљеност деце која су смртно страдала у својству путника у возилу, у укупном броју смртно страдале деце у саобраћају, једним делом се може довести у везу са податком да је коришћење система заштите за децу унутар возила у Србији испод 20%.

Као бициклисти највише страдају деца узраста од 11 до 13 година (75%), што се може протумачити почетком самосталног учествовања у саобраћају као бициклиста. Такође, деца као пешаци највише смртно страдају у узрасту од 11 до 13 година (56%), односно од 5 до 7 година, што се може тумачити недовољним знањем и искуством за безбедно самостално учествовање у саобраћају као пешака односно бициклиста, као и неадекватним понашањем возача. Поред фактора - недовољног знања и искуства детета што представља велики ризик у саобраћају, важно је истаћи да је од великог значаја за безбедност деце едукација возача, родитеља и других који воде бригу о деци, о психофизичком расту и развоју деце, као и њиховим могућностима  за безбедно укључивање у саобраћај.

Подаци о локацијама смртног страдања деце у саобраћајним незгодама указују да деца као бициклисти и пешаци првенствено страдају у насељу, док са друге стране деца као путници више страдају ван насеља. Деца мушког пола чешће страдају као пешаци и бициклисти, док код деце која су страдала као путници нема значајне разлике између деце мушког и женског пола. Као бициклисти и пешаци деца највише страдају у вечерњим сатима, односно у периоду смањене видљивости. Такође се истиче да, у односу на период године, деца највише страдају на почетку и на крају школске године, што се тумачи већом мобилношћу односно изложеношћу деце у саобраћају у тим месецима.

Све карактеристике за смртно страдалу децу у саобраћају односе се и на тешко и лако повређену децу.

Статистички податак да се 15,4% саобраћајних незгода са погинулом децом - пешацима догоди тако што је дете на коловоз ступило иза заустављеног аутобуса указује на недостатак едукације усмерене ка деци о безбедном учествовању у саобраћају, као и недостатак едукације возача о психофизичким карактеристикама деце као фактору ризика за безбедно учешће у саобраћају.

Када се анализирају подаци о вожњи под утицајем алкохола, код 13% саобраћајних незгода са погинулом децом као путницима, возач возила у коме се налазило дете је био под утицајем алкохола.  Код 23% саобраћајних незгода са погинулом децом - пешацима, возач возила које је учествовало у судару је био под утицајем алкохола. Овакви подаци указују на хитну потребу за предузимањем превентивно - промотивних активности усмерених ка возачима у циљу едукације о опасностима управљања возилом под дејством алкохола.

У том смислу у недељи посвећеној превенцији повређивања младих у саобраћају, Градски завод за јавно здравље придружује се активностима из свог делокруга рада, које се односе на едукацију о факторима ризика за безбедно учешће деце у саобраћају. Едукације се одвијају са предшколском и школском децом уз едукативни материјал намењен наведеним узрастима. Градски завод за јавно здравље прихвата ставове и позитивна искуства многих земаља који показују да се најбољи резултати у примени програма превенције саобраћајног трауматизма и редукцији насталих последица најбоље постижу применом превентивних мера на локалном нивоу креирањем тзв. безбедне локалне заједнице.

У овом тексту намењеном одраслима, тј. родитељима старатељима и возачима истичемо најважније чињенице о деци као посебно вулнерабилној групацији учесника у саобраћају.
Дечија популација због својих психофизичких карактеристика које прате раст и развој детета подложнија је повређивању у односу на други контингент популације.

Деца су активна, енергична и често импулсивна. Њихово кретање је непредвидиво. Возачи треба да знају да када дете угледа друга или потрчи за лоптом често неће обратити пажњу на потенцијалну опасност у саобраћају.

Деца тешко могу да одреде величину и брзину возила на основу звука мотора који чују, као и да одреде са које стране долази звук.
Често носе слушалице, капе и капуљаче које им додатно умањују могућност да чују.
Деца тешко могу да процене раздаљину између себе и објекта који се креће и стога је важно да возачи буду упознати са том чињеницом.
Због своје висине деца често не могу добро да виде возило које им се приближава а возачи често не могу добро да виде њих.
Деца треба да седе у седиштима која се подешавају према тежини детета.
Деца старости до 3 године треба да буду постављена тако да гледају уназад.
Деца испод 13 година треба да се возе на задњем седишту.
Деца бициклисти треба да носе заштитне кациге.
Дете не треба никада остављати само у аутомобилу. Лети у затвореном аутомобилу температура у возилу за десет минута може да порасте толико да директно угрози живот детета.
Никада не дајте деци да се играју на улици или паркингу.
Када сте принуђени да ходате коловозом са дететом, ходајте левом страном, тако да вам возила долазе у сусрет. Дете треба да буде са ваше леве стране, изван коловоза.

Локалне власти треба да се брину о увођењу и спровођењу система ограничења брзине на 30 км на час у насељеним местима, испред школа, као и на другим местима где има пуно деце.

Погледајте и следећи линк: Психофизички развој деце као фактор ризика за повређивање у саобраћају

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351