Meђунaрoдни дaн физичкe aктивнoсти - „Крeтaњeм дo здрaвљa“

Сваке године, 10. маја, земље чланице Европског региона Светске здравствене организације промовишу физичку активност под слоганом „Кретањем до здравља“. Главни циљ глобалних, националних и локалних активности је да се повећа свест људи о значају физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести, пре свега кардио и цереброваскуларних обољења, дијабетеса, рака дојке и дебелог црева, депресије, као и  да се подстакне што веће учешће свих популационих група у физичким активностима, како у слободно време, тако и током рада и транспорта и у свим окружењима – школи, заједници, кући, радном месту...Такође, битно је нагласити да се физичка активност препоручује за достизање и одржавање различитих аспеката здравог стила живота – непушење, оптимална ухрањеност (уз правилну исхрану), смањење насиља, стреса и социјалне изолације.

Градски завод за јавно здравље Београд и Црвени крст Земун ће 9. маја 2015. године у периоду од 10 до 13 часова на Земунском кеју, поред ресторана „Венеција“ организовати здравствено промотивне активности у циљу унапређења свести јавности о значају редовне физичке активности. Активностима ће се придружити и Дом здравља Земун, Удружење за јавно здравље Србије, Удружење параплегичара и квадриплегичара Србије и Удружење пензионера општине Земун.

Физичка неактивност је четврти водећи фактор ризика општег морталитета и сматра се да  доприноси око милиону смртних исхода годишње (10% укупног морталитета) у Европском региону.  Две трећине одраслог становништва не достиже препоручени, минимални ниво физичке активности – 30 минута дневно. Само око 34% младих Европљана, старости 11, 13 и 15 година, упражњава довољно физичке активности, према актуелним водичима.

Резултати Истраживања здравља становништва Србије показују да 43,6% становника у току свог рада (који обухвата и рад у кући, бригу о породици, студирање и учење) седи или стоји и то значајно више у Београду (61,2%), у односу на остатак Србије. У значајно већем проценту препоручених 30 минута у ходању проводе мушкарци (54,9%), у односу на жене (45,8%). Навика редовног бављења спортом и рекреацијом присутна је код само око 9% популације и такође је заступљенија код мушкараца – 12,1% се рекреира три пута недељно, у односу на 5,7% жена.

Глобалне препоруке о физичкој активности за здравље, које је дала СЗО, посебно наглашавају везу и усклађеност између учесталости, дужине, интензитета, типа и укупне количине физичке активности, неопходне за примарну превенцију хроничних незаразних болести, и то у три старосне групе:

1. У узрасту од 5 до 17 година физичка активност подразумева игру, спорт, вожњу бицикла, рекреацију, планиране вежбе у оквиру физичког васпитања у школи. У циљу очувања и побољшања стања кардиореспираторних функција и мускулоскелетног система, препоручује се најмање 60 минута умерене до енергичне физичке активности дневно, већином аеробног типа. Интензивнију физичку активност, која укључује јачање мускулатуре, потребно је упражњавати најмање три пута недељно.
2. У доби од 18 до 64 године физичка активност подразумева рекреацију и активности у слободно време, у оквиру свакодневног кретања – ходање или вожња бицикла, кућне послове, игру, плес, спортове или планиране вежбе, у контексту дневних, породичних и активности у заједници. У циљу побољшања стања кардиореспираторних функција и мускулоскелетног система, смањења ризика од хроничних незаразних болести и депресије, препоручује се најмање 150 минута аеробне физичке активности умереног интензитета недељно, или најмање 75 минута енергичније аеробне физичке активности недељно, или иста количина комбиноване (умерене и енергичне) физичке активности. Дужина аеробне активности у континуитету је најмање 10 минута. Вежбе за јачање мускулатуре, укључујући велике групе мишића, потребно је упражњавати два или више дана недељно.
3. За старосну групу од 65 и више година, препоруке СЗО у погледу физичке активности су практично исте као за претходну групу, уколико то њихово здравствено стање дозвољава. Одрасли у овој старосној доби, који се суочавају са ограниченом покретљивошћу, морају упражњавати одговарајућу физичку активност за побољшање равнотеже и превенцију падова, и то три или више пута недељно. У сваком случају, потребно је да старије особе буду физички активне сходно својим способностима и здравственом стању.

Важно је напоменути да се програм физичке активности, нарочито у старијем добу, планира и спроводи под стручним надзором. Потребно је посаветовати се са изабраним лекаром и обавити неопходне контролне лекарске прегледе.